Уручењем Златних печата глумцима Оливери Катарини и Петру Божовићу и отварањем 19. Фестивала нитратног филма свечано је обележен Дан Југословенске кинотеке – 6. јун, у присуству многобројних гостију и публике у новом здању Југословенске кинотеке.
На почетку свечаности директор Кинотеке Југослав Пантелић подсетио да је 6. јуна 1896. године, непуних шест месеци након светске премијере у Паризу, епохални проналазак браће Лимијер – кинематограф приказан и у Београду, Код златног крста на Теразијама и да је то уједно била прва филмска пројекција на Балкану.
„Тај датум Југословенска кинотека слави као свој рођендан нимало случајно. Већ тада, крајем 19. века уочена је вредност филма као историјског документа и јавили су се први предлози да се снимљени филмови чувају у специјализованим установама, кинотекама, за будуће генерације. Пре 68 година основана је Југословенска кинотека са циљем да скупља и чува сва кинематографска дела произведена у нашој земљи, као и остале филмске материјале, затим иностране филмове, сценарија, фотографије и друга документа, да проучава сакупљени материјал, омогући гледање старих филмова и ради на ширењу филмске културе“, рекао је Пантелић.
Истичући да је са више од 100.000 копија Југословенска кинотека једна од најбогатијих у свету, оценио је да је „сакупљени и сачувани материјал од огромног значаја не само за домаћу већ и за светску кинематографију, па и културу уопште“.
„Прошле године, када сам се први пут обратио са овог места као директор, рекао сам да ћемо наставити тамо где се стало и да ћемо крупним корацима ићи ка будућности. Од тада до данас урадили смо много тога. Пре свега, прогласили смо стотину најбољих српских филмова за културно добро од великог значаја. Пре две недеље у Кану приказали смо Скупљаче перја, што је била иницијација за процес дигиталне рестаурације првих стотину најбољих српских филмова, чиме ћемо се изузетно бавити наредних година. Већ почетком наредне сезоне надам се да ћемо вас обрадовати више него оптимистичким информацијама када је у питању прикупљање средстава за ту врло важну, неопходну и, нажалост, скупу акцију“, изјавио је Пантелић.
Директор је такође истакао да је Југословенска кинотека покренула једини филмски месечник у овом делу Европе, који излази од јануара ове године и прати програме и активности Кинотеке, али и шире филмске теме.
„Посетио нас је председник Светске федерације филмских архива Ерик ле Рој који је високо оценио стандарде рада Кинотеке, угостили смо најзначајније људе Кинеског државног филмског архива и многих других архива, активни смо на међународном плану, присутни на специјализованим фестивалима старог филма у Порденонеу и Болоњи, а овог пролећа и у програму Кански класици на фестивалу у Кану“, навео је директор.
Највише признање Југословенске кинотеке – Златни печат за допринос филмској уметности, који су ове године примили Фернандо Труеба, Ана Белен, Карлос Саура и Хју Хадсон, Пантелић је уручио српским глумцима Оливери Катарини и Петру Божовићу. Претходно је приказан колаж инсерата из њихових филмова. Обоје лаурета добили су буран аплауз препуне Свечане сале.
Оливера Катарина је изразила велику захвалност, али је додала да је донекле збуњена.
„Много вам хвала на овом топлом поздраву. Није у мом животу последњих година то било често, углавном сам била сама, једно пар деценија, заборављена. Одједном, као да се буди неки сан, одједном ме има свуда, у штампи, на телевизји и ја се питам – зашто? Две деценије сам провела заборављена и одједном – загрљај Србије. Шта је то, да ли се то пробудила Србија? Хвала вам у сваком случају“, рекла је она.
Како је додала, „последњи дани су били јако узбудљиви, а Кан је био право чудо“.
„После пола века дивно су ме примили Французи, наравно као и наш филм и све моје колеге. Осетила сам поново ону љубав Француза коју сам некада осећала док сам певала у дворани Олимпија 72 пута и када су ме поздрављали на премијери филма Скупљачи перја, који је њих заиста освојио. Они и сада са истим одушевљењем примају тај филм“, нагласила је Оливера Катарина, а затим, на наговор Југослава Пантелића, отпевала део чувене песме „Ђелем ђелем“, одушевивши све присутне својим и даље раскошним гласом.
Петар Божовић се прикључио спонтаној атмосфери и изазвао смех публике коментаришући свој Златни печат.
„Одговорио бих у духу филмова Живка Николића, којима много дугујем: А није требало“, рекао је он, додајући да би „са друге стране могао да каже: То сам и очекивао“.
„У делу који ја зовем српски Пантеон, од Трга Републике до Калемегдана налазе се две зграде, два храма која су ми посебно драга и која су оставила дубок траг не само у мом него у васпитању многих генерација – Кинотека и Коларчева задужбина. Када сам примао Плакету Југословенске кинотеке пре десет година говорио сам да се сви сећамо себе из младости у оној малој сали у Косовској улици, како смо чекали карте држећи за руку неко драго створење, некад и по киши, некад и не знајући шта ћемо гледати, али нам је било довољно да је то Кинотека“, рекао је Божовић.
„Сада смо у новој згради, поред Коларчевог народног универзитета, који је универзитет свих нас, универзитет који не можемо и не треба никада да завршимо. Хвала Илији Коларцу, могли би и неки данашњи да се угледају на њега, није то тако давно било, а имају и они пара“, поручио је он.
Божовић је истакао да „дивни нови храм Кинотеке имамо захваљујући гигантској борби дугогодишњег директора Кинотеке Радослава Зеленовића“, а затим изразио „задовољство што је штафетна палица предата Југославу Пантелићу који одлично познаје и воли филм и уме то да пренесе млађима“.
Уметнички директор Фестивала нитратног филма Александар Саша Ердељановић отварајући 19. издање најавио је 46 филмова и гостовање чак 30 архива, међу којима први пут и оних из Азије и Америке.
На Фестивалу ће боравити око 30 гостију из 13 земаља. Ердељановић је поздравио оне који су већ стигли – из Кинотеке Републике Српске са Пала, Кинотеке Македоније, Словенског филмског архива.
Програм је започео пројекцијом три документарна филма о Београду измедју два светска рата, која су дигитално рестаурисана у Југословенској кинотеци.
Фестивал нитратног филма трајаће до 16. јуна, а многа инострана остварења из нитратног раздобља имаће на Фестивалу своју српску премијеру, најавио је Ердељановић.