Поводом сто година од рођења Федерика Фелинија (Римини, 20. јануар 1920 – Рим, 31. октобар 1993), Југословенска кинотека представља ретроспективу најзначајнијих филмских остварења једног од највећих редитеља и сценариста свих времена. У сарадњи са Италијанским институтом за културу биће представљена и изложба цртежа преузетих из његове „Књиге снова“.
Ретроспектива траје од 13. до 26. јануара и обухвата 17 остварења из Фелинијевог опуса од којих ће неки имати и репризне пројекције. Биће приказани следећи филмови: „Светлости варијетеа” (1950), „Бели шеик“ (1952), „Дангубе“ (1953), „Улица“ (1954), „Пробисвет“ (1955), „Кабиријине ноћи“ (1957), „Ђулијета и духови“ (1965), „Сладак живот“ (1960), „Осам и по“ (1963), „Сатирикон“ (1969), „Кловнови“ (1970), „Фелинијев Рим“ (1972), „Сећам се“ (1973), „Проба оркестра“ (1979), „Град жена“ (1980), „Фелинијев Казанова“ (1976), „А брод и даље плови“ (1983). Сви филмови се приказују у Сали Макавејев Југословенске кинотеке.
Изложба Фелинијевих цртежа ће бити отворена у уторак, 14. јануара, у 18.30 у згради Југословенске кинотеке у Узун Мирковој. Улаз на отварање изложбе је слободан.
„Књига снова“ је дневник који је почев од шездесетих година па све до августа 1990. водио Федерико Фелини, један од највећих генија италијанске инвентивности XX века. У њему је овај славни редитељ, на савет психоаналитичара Ернста Бернхарда, верно пренео плодове своје изузетно богате ониричке активности у виду цртежа или, како је он сам описао, „жврљотина, брзоплетих и граматички погрешних бележака“. За Фелинија је претакање снова од претходне ноћи у књигу био свакодневни ритуал. Скицирао је фигуре и ликове, околности и теме који су потом испунили његове филмове, бележио реченице и дијалоге, често додајући личне забелешке у виду коментара или објашњења.
„Књига снова“, коју је купила Фондација Фелини 2006. и уступила Општини Римини 2015, састоји се од два тома са преко 400 страна и тренутно је изложена у Музеју града Риминија.
Цртеже изложене у Југословенској кинотеци уступила је Општина Римини, сувласник ауторских права у чијем се власништву књига налази, и они представљају уобичајене теме филмске продукције овог синеасте из Риминија: ерос, путовање, историју, моћ, моду, филм, уметност, књижевност и религију.
