У програмском блоку „Други о нама“ 20. Фестивал нитратног филма приказује ретке, невиђене и деценијама загубљене материјале о Србији, Југославији, Балкану и Југоисточној Европи.
Битка на Брегалници (Bataile de la Bregalnitza, 1913)
Прави бисер овог програма је недавно откриће Кинотеке у берлинском Бундесархиву – историјски необично важна документарна репортажа „Битка на Брегалници”, снимљена почетком јула 1913. У њој је овековечена велика победа српске војске над Бугарима, која је значила и завршетак Другог балканског рата. Филм је за „Браћу Пате” снимио Самсон Чернов, Рус јеврејског порекла, који је у Србији боравио од 1912. када га је руски продуцент Дранков послао да филмски и фотографски бележи борбе српске војске у Првом балканском рату.
Местеров недељник (Messter Woche, 1915)
Други филм добијен од Бундесархива је журнал „Местеров недељник”, у продукцији пионира немачког филма Оскара Местера. Журнал је снимљен 1915. и поред догађаја у Литванији, Грузији, Белгији, Италији и Аустрији приказује до сада непознате кадрове са „српског фронта”, узалудни отпор српске војске, улазак окупатора у Београд и симбол отпора – Калемегданску тврђаву.
На фестивал из руског Госфилмофонда стиже средњеметражни немачки документарац „Дунав од извора до ушћа” (1913/1914). Изванредно снимљен и конципиран филм прати цео ток најдуже европске реке, а посебно је занимљив због најстаријег снимка Петроварадинске тврђаве снимљене с Дунава и дела о Београду и Србији, где су снимљени лука, пијаца, типови људи, сеоски живот и путовање Ђердапском клисуром.
Из Госфилмофонда добијен је и филм „Путовање по Југославији, новој европској краљевини”. Снимио га је почетком тридесетих година за Истраживачки клуб из Њујорка светски путник и пустолов Хорас Аштон, који је у време Теодора Рузвелта био званични фотограф Беле куће, а у Србији се спријатељио с краљем Александром Карађорђевићем.
На програму је и документарни филм „Галичник” (1940), добијен од Кинотеке Македоније из Скопља. Снимио га је Кумановац Сифрид Миладинов и то у боји, приказујући чувено планинско село древног племена Мијака, у које се печалбари враћају сваког лета, његове природне лепоте и мештане у народним ношњама.
У овај блок уврштен је и „Кливленд, Охајо” (1930), који је снимио истакнути словеначки и југословенски сликар и графичар Божидар Јакац, у сарадњи с Антоном Грдином. У Кливленду, где је тада живело око 30.000 Словенаца, Јакац је снимио живот исељеника, њихове куће, дружење и културно уздизање у новоподигнутом Народном дому, пикнике, верска окупљања, као и економски успон кроз рад у индустрији и трговини. Тај филм се на фестивалу приказује захваљујући сарадњи са Словенским филмским архивом.
