Zbirka eseja domaćih i stranih autora o filmu „Enklava“ reditelja i scenariste Gorana Radovanovića, pod naslovom „Kosovo, vera i pomirenje“, u izdanju „Nama Filma“, predstavljena je 12. decembra u Filmskom centru Srbije.

U knjizi su objavljeni tekstovi Petera Handkea, Nevenke Stanković, Žarka Radakovića, Stivena Taubeneka, Miroljuba Stojanovića, Skota Ebota, Slobodanke Vladiv-Glover, Lotara Štruka, Srđana Vučinića, Božidara Zečevića, Miloja Radakovića i Borisa Trbića, uz fotografije sa snimanja, scenografske skice (Vladislava Lašića), kao i Radovanovićev originalni scenario.

Radovanović je istakao da su se „svi ovi eseji pojavili nezavisno, ni jedan nije naručen“, a ideja za knjigu potekla je od urednika ovog izdanja Igora M. Toholja.

Kako je ispričao, počelo je od susreta sa Handkeom i njegovim prevodiocem Žarkom Radakovićem, koji su često putovali po Kosovu. Radaković je uočio da je scena kamenovanja autobusa iz Enklave poput one u Handkeovom romanu „Moravska noć“, a slavni austrijski pisac je ustupio odlomak tog romana za ovu knjigu.

„Tako u knjizi imamo različite vrste tekstova, od književnog, preko teorijskih, filmoloških do kritičarskih“, rekao je Radovanović, ukazujući da na srpskoj sceni generalno nedostaju kritička recepcija i teorijska analiza savremenih domaćih filmova.

„Smetalo mi je što posle premijere na Festu 2015. godine niko nije uzeo Enklavu u analitičko razmatranje. Prvi je o tome pisao Srđan Vučinić, ocenivši da suština ovog filma nije samo u poetici nego i u filmskom jeziku, da je za kreiranje kodova i filmsku strukturu zaslužan i montažer Andrija Zafranović“, kazao je Radovanović.

Domaćin promocije Miroljub Vučković podsetio je na uspešnu turneju Enklave po domaćim i festivalima širom sveta, na kojima je osvajala nagrade od Moskve preko više evropskih zemalja, do Meksika, Amerike, Indije i posebno Australije.

Radovanović je napomenuo da „nije želeo da dobije narcisoidnu knjigu“ i da je njegov doprinos samo štampani scenario. „Tekstove odabrane za knjigu pisali su ljudi koji su gledali film po svetu, mnoge od njih ne poznajem lično. To su ljudi iz akademskih sfera, kritičarskih, teoretičarskih. Na osnovu njihovih analiza iskristalisalo se da je Enklava važna zbog filmskog jezika, emocije i teme“, izjavio je on.

Objavljivanje knjige podržala je, između ostalih, Ambasada Australije u Beogradu, čiji je drugi sekretar Maris Tebecis izrazio zadovoljstvo što su bili u prilici da pomognu kako ovom izdanju tako i filmu, dobitniku Kristalne koale na Festivalu srpskog filma u Australiji.

„Najvažnija poruka koju šalje taj težak i dirljiv film jeste pomirenje. Dobro je što nakon dramatičnih zbivanja u filmu postoji tračak optimizma i to onaj koji donosi mlada generacija. Australija generalno podržava ljudska prava, pa to čini i svaka njena ambasada. Ta podrška ide kroz obrazovanje i to od najranijeg doba, decu učimo o poštovanju različitosti, toleranciji, pomirenju. Zato smo srećni da podržimo knjigu koja upravo to poručuje“, izjavio je Maris Tebecis.

Srđan Vučinić je istakao da je Enklava „ozbiljan i pravi film, ne samo za jednu sezonu i otuda svi ovi eseji sa mnogo različitih pristupa i slojeva“. Kako je naveo, tu je analiza prostora Kosova i Metohije kod Handkea u tekstu izrazite književne vrednosti, zatim filmološka analiza zvuka i prostora kod Taubenaka, pa uporedne analize, poređenja sa Foknerom i Čehovom, analaza simboličkih i metaforičkih vrednosti crkvenog zvona…

„U pozadini svega je istorija KiM sagledana iz različitih uglova, socioloških, politikoloških, religioznih, a vezivno tkivo ove knjige su dva intervjua koji su neophodni “, ocenio je Vučinić posebno pominjući razgovor Miroljuba Stojanovića sa Goranom Radovanovićem o njegovoj stvaralačkoj radionici.

Miroljub Stojanović je rekao da su knjige ovakvog tipa u svetu trend. „Kod nas ih još nema. Ali imponuje mi to što Srbija ima kvalitetan filmski fond koji zaslužuje ovakvo žanrovsko izdanje. U tom smislu ova knjiga se može smatrati za pilot projekat“, dodao je on.

Izdanje su omogućili Filmski centar Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Tenfore i Kulturni centar Novog Sada. Suizdavači su Dom kulture Gornji Milanovac, Dom kulture Studentski grad (Beograd) i Dom kulture Čačak.

Tekstove stranih autora na srpski su preveli Goran Kričković, Jelena Kosanović Dorogi i Aleksandra Kostić. Dizajner je Ivan Ksotić, autor fotografija Aleksandrija Ajduković.