Југословенска кинотека се укључила у пројекат Дигитална историја, који спаја уметност са модерним технологијама. Уочи редовних филмских пројекција у Комбанк дворани, приказиваће се једноминутне вињете с фрагментима филмске историје из фондова Кинотеке.
Пројекат се реализује уз подршку Министарства културе и информисања Србије. Започео је прошле јесени вињетама о делима из колекције Народног музеја. Поред Кинотеке, сада су се укључиле и Филмске новости.
На овај начин дигитализована база уметничких дела приближава се најширој публици, истакнуто је на представљању пројекта 13. јуна, на дан када је пре 62 године отворена Дворана дома синдиката, чију традицију наставља Комбанк дворана.
Како је најавио директор Комбанк дворане Игор Станковић, у част јубилеја Југословенске кинотеке – 70 година од оснивања, у наредних неколико недеља биће емитоване вињете о историјату Кинотеке. Након тог периода следи емитовање вињета с фрагментима филмске историје.
Директор Кинотеке Југослав Пантелић оценио је да то што ће се уочи биоскопских филмова приказивати “кратки филмови о настанку, трајању и успесима Кинотеке – има смисла, с обзиром да институције које се баве очувањем наслеђа такође заслужују своју афирмацију, исто као и оно што је разлог њиховог постојања, а то су у случају Кинотеке покретне слике”.
Пантелић је изјавио да поздравља сваки вид афирмације дигитализације, односно дигиталне рестаурације нашег филмског и уопште културног наслеђа.
“Мислим да је за велику похвалу што је Министарство културе препознало потребу да дођемо до најшире публике, да на места где она то и очекује и не очекује уђемо са информацијама које ће да афирмишу оно што радимо и, надам се, привуку посетиоце, пре свега оне млађе. Надам се да ће се заинтересовати и за филмове који нису настали ове или прошле године, да ће наћи инспирацију у историји покретних слика ових простора, која не подразумева само игране филмове, већ представља слике наше историје”, рекао је Пантелић.
Пантелић је похвалио овај потез Комбанк дворане и њеног директора Игора Станковића, као и укупан програм у којем су врло присутни филмови европских земаља и тзв. малих кинематогафија, као и остварења српске продукције, којима није једноставно да се такмиче са светским блокбастерима.
Дејан Масликовић из Министарства културе и информисања Србије захвалио је Игору Станковићу на идеји и на подршци коју пружа Министарству у промоцији културе, као и Кинотеци и Филмским новостима што су се укључиле у пројекат.
“Процес дигитализације у Србије се одвија сада већ у законским оквирима, као обавеза установа и као процес који је саставни део рада свих запослених у установама културе, а све у циљу промоције и очувања богатог културног наслеђа које наше установе баштине. Оно што поседују Југословенска кинотека и Филмске новости, као и културно наслеђе Народног музеја, које ће бити овде презентовано у дигиталној форми, јесте нешто најдрагоценије што Република Србија има у свом власништву”, изјавио је Масликовић.
Према његовом речима, “коришћењем савремене технологије можемо са промоцијом културног наслеђа да дођемо до сваког грађанина – кроз биоскопску мрежу, кроз кабловске дистрибутере, мобилне уређаје”.
“Користимо предности савремене технологије, дигитализацију, дигиталне објекте који се стварају у нашим установама културе, да култура буде доступна свим грађанима, да рад ових установа буде транспарентан и да сви знамо шта је то што ми баштинимо и чувамо и што чини наш културни идентитет”, рекао је Масликовић.
Игор Станковић је дода да је Дигитална историја добар начин да се школарци и средњошколци, који чине најбројнију биоскопску публику, едукују на тему историје српског филмског наслеђа, ликовних и других уметничких дела, али да је пројекат намењен и свим љубитељима историје и уметности.
Директор Филмских новости Владимир Томчић изјавио је да је овај пројекат леп и чудан спој оног најмодернијег – дигитализације са нечим што је историја, сећање.
“Филмске новости су, уз Кинотеку, чувари сећања и сведоци историје. Сигуран сам да ће ове пројекције нама старијима изазвати носталгију и емоције, а да ће младима бити интересантно да виде колико је невероватних догађаја било, колико је значајних људи прошло кроз нашу земљу, кроз Београд у последњих 50-60 година”, рекао је Томчић.
Дигитална историја ће обухватити велики број рестаурираних архивских филмова и уметничких дела. Пројекат је конципиран тако да ће на биоскопском платну бити представљено једно дигитално рестаурирано или дигитализовано уметничко дело праћено причом наратора или у изворном тонском запису, у трајању од око 60 секунди.