Нови, 14. број часописа “Кинотека” бави се опусом Романа Поланског, берлинском фазом Дејвида Боувија, као и предстојећим Фестом, с посебним освртом на програмску целину Фест класик која се већ четврту годину заредом одржава у Југословенској кинотеци.
Ту су и интервјуи са европском звездом Венсаном Каселом и популарним хрватским глумцем Јанком Поповићем Воларићем, затим текстови о импресионизму на француском филму, о великој продуцентској кући Југословенски просветни филм из доба Краљевине Југославије, као и други прилози који прате разноврсне програме у салама Кинотеке.
Након уводне речи директора Кинотеке Југослава Пантелића, број отвара текст о Роману Поланском, чија се ретроспектива приказује овог месеца у циклусу Великани светског филма. Позоришни и филмски редитељ, глумац и сценариста Полански је на изузетан начин доказао потентност насловима које је публика заволела, а критика и новинари наградили номинацијама и Оскаром, пише Милица Рузић о аутору Розмарине бебе, Кинеске четврти, Пијанисте…
Следи интервју са хрватским глумцем Јанком Поповићем Воларићем, који је саставио листу за фебруарски програм Мој избор са филмовима који су му у разним фазама живота били на неки начин одређујући и, како је приметио у разговору са Зорицом Димитријевић, у већини њих осећа се атмосфера носталгије и меланхолије.
Уз програм Нема среда, овога пута посвећен Импресионизму на француском филму, Александар Саша Ердељановић пише о том стилу насталом почетком треће деценије 20. века, чије су карактеристике поетска сензибилност и атмосфера амбијента.
О српском документарном филму у Краљевини Југославији пише Божидар Марјановић, са фокусом на предузеће Југословенски просветни филм у којем су били окупљени најзначајнији домаћи ствараоци и које је реализовало богату и радо гледану документарну продукцију завидног квалитета.
Венсан Касел у филму Гоген (Gauguin – Voyage de Tahiti, 2017)
Сандра Перовић разговарала је са европском глумачком звездом, врло траженом и у Холивиду, Венсаном Каселом о његовом новом филму Гоген (Gauguin – Voyage de Tahiti, 2017), у режији Едуара Делика и томе како је ушао у лик славног француског сликара, о снимању на Тахитију, новим пројектима, о потреби да балансира између снимања филмова и живљења. Касел јој је поверио и свој мото: “Глума је лака. Најтежи део је прихватити да је лака”.
Поводом учешћа рестауриране верзије филма Кад будем мртав и бео на Берлиналу “Кинотека” преноси текст “Први и последњи српски рокенрол филм” Александра Д. Костића (1962-2017), објављен прошлог лета у магазину “Време”. У том изузетном и, како се нажалост испоставило, једном од својих последњих текстова Костић је оценио да Кад будем мртав и бео припада оним најмалобројнијим филмовима који опстају у свој својој изворној величини и снази заувек, упркос променама које потресају и редефинишу креативне области у којима су створени.
У програму Градови на филму: Берлин биће приказано Небо над Берлином, а рубрика Критика из прошлости преноси из “Политике” текст Милана Влајчића са фестивала у Кану 1987. године, са посебним освртом на то остварење које је Виму Вендерсу донело награду за режију, а гледаоце узбудило и очарало оригиналношћу, смелошћу идеја, прецизним и потресним обликовањем алегорије о животу једног града.
Роберт Фрип, Дејвид Боуви и Брајан Ино на снимању албума „Heroes”
У том граду 70-их година прошлог века стварао је и Дејвид Боуви. О његовој берлинској фази, коју је сам сматрао својим најкреативнијим периодом, пише Момчило Рајин под насловом Берлинска трилогија и оцењује да су албуми „Low”, „Heroes” и “Lodger” својим неочекиваним спојем рока, експерименталне музике, електронике, џеза и оријенталних утицаја учврстили Боувија на позицији једног од највећих уметника рок музике и широм отворили врата за даље експерименте.
Последњи, шести наставак фељтона Ноар и неоноар Ксеније Зеленовић, на основу књиге „Нео ноар филм” у издању Филмског центра Србије (2012), приближава прожимања постмодернизма и ноар жанра који је имао велики утицај на развој филмског израза уопште.
Неколико фотографија у овом броју најављује филмове предстојећег, 46. Феста, а рубрика Са полица библиотеке подсећа на почетке тог популарног фестивала уз помоћ књиге Милана Влајчића „Фест, одбројавање“, која је објављена 2002. уочи јубиларног, 30. Феста с поднасловом „Субјективна шетња кроз тридесетак година београдског фестивала“.
Неда Арнерић и Гојко Друловић у филму Вишња на Ташмајдану (1968)
Текст Фест класик најављује истоимену програмску целину 46. Феста, чије одабране наслове препоручује уметнички директор Феста Југослав Пантелић. И ове године Фест класик нуди много занимљивих наслова. Ту су у првом реду нека од остварења добитника награде Феста Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности – мађарског редитеља Иштвана Саба и српске глумице Неде Арнерић. У Фест класик уврштен је филм Вишња на Ташмајдану у режији Столета Јанковића, тачно 50 година од настанка те романтичне драме у којој је заблистала Неда Арнерић у насловној улози. Подсетићемо се и неких великих успеха Иштвана Саба, као што су Састанак с Венером и Пуковник Редл, уочи којих ће бити приказана и два његова кратка филма, Концерт и Варијације на тему.
Слободан Аранђеловић пише о филмовима са послератног репертоара који се поново могу видети у циклусу Београдски филмоплов 1944-1963, а као најзанимљивији филм у фебруарском програму издваја египатску биографско-политичку драму Алжирка Џамила (1958), први снажан и уметнички беспрекорно конципиран политички филм најпознатијег и најбољег египатскиг редитеља Јусефа Шахина.
Програм Шок коридор представља: Гери Шерман повод је за текст Ненада Беквалца о том редитељу, Американцу јеврејског порекла рођеном у Чикагу 1945. године, који је каријеру почео радећи музичке спотове и рекламе, писао сценарија, а стицајем околности постао један од утицајнијих аутора у хорор жанру.
Стеван Јовичић у Архиву Југословенске кинотеке
Историчар филма и некадашњи дугогодишњи руководилац Архива кинотеке Стеван Јовичић преминуо је прошлог месеца. У рубрици Трагови на филму садашњи управник Архива Александар Ердељановић истиче да је Јовичић цео радни век провео на стручним пословима у Југословенској кинотеци и немерљиво допринео њеном развоју и афирмисању филмске архивистике као помоћне историјске науке.
У истој рубрици сарадници Кинотеке подсећају на стваралаштво недавно преминулих синеаста – редитеља Ћела Гредеа и Георгија Натансона, монтажера Томаса Станфорда и Џералда Гринберга, као и глумаца Пеги Каминс и Маријана Лабуде.
