Југословенска кинотека приказује циклус филмова америчког редитеља Сиднија Лумета (1924-2011), од 21. до 25. јуна у сали у Косовској улици, поводом стогодишњце рођења тог великана светског филма.

Из његовог богатог опуса, који је остварио и као сценариста, продуцент и глумац, за ову прилику одабрано је десет филмова. Програм отвара камерна, а изузетно узбудљива судска драма „Дванаест гневних људи“ (1957), са славним Хенријем Фондом у главној улози.

То је био Луметов дебитантски дугометражни играни филм, после неколико година рада на телевизијским серијама, и одмах му је донео велики успех. Освојио је Златног медведа у Берлину и прву од четири номинације за Оскара за најбољу режију.

Иначе, током дуге каријере имао је и једну номинацију за Оскара за најбољи адаптирани сценарио. Уметник који је одлично познавао техничке аспекте стварања филма, умео да извуче оно најбоље од својих глумаца и често се бавио социјалним, друштвено ангажованим темама, добио је почасног Оскара за животно дело 2005. године.

Публика Кинотеке видеће и Луметову визионарску драму о медијима „ТВ мрежа“ (1976), са Феј Данавеј и Питером Финчом (обоје су добили Оскаре за најбољу главну улогу, Лумет за режију, а Педи Чајевски за сценарио), затим Луметов вероватно најпопуларнији филм – биографску крими драму „Серпико“ (1973), са Ал Паћином у насловној улози (за коју је био номинован за Оскара), а у жанровски разноврсном избору је и авантура и фантазија „Чаробњак“ (1978) са Дајаном Рос и Мајклом Џексоном.

У јунском броју часописа „Кинотека“ Ана Марија Роси у есеју „Волео је филм и презирао Холивуд“ оцењује да је Лумет режирао филмове који су изузетно добро старили.

„Један од последњих филмских моралиста осликавао је последице предрасуда, корупције и издаје, славећи и појединачну храброст. Његове приче о савести постале су модерни амерички филмски класици. Њујорк је био фреска за већину његових најуспешнијих филмова. Говорио је да је Њујорк испуњен реалношћу, а да је Холивуд земља фантазије“, наводи ауторка у исцрпном и интересантном тексту, а цитира и део Луметовог интервјуа „Политици“ приликом посете Београду 1981. године.