У Југословенској кинотеци 25. јануара, тачно на пету годишњицу смрти великог српског, југословенског и европског редитеља Душана Макавејева (1932-2019) почиње ретроспектива његових филмова, и то у дворани која је већ у фебруару 2019. добила име Сала Макавејев.

До 29. јануара биће приказано пет кратких и девет дугометражних филмова цењеног, али у некадашњој Југославији и оспораваног аутора, чији опус одликују раскошна стваралачка имагинација и слободни дух.

Прве вечери на програму су антологијски „Осмех ’61“ (1962) и други кратки филмови, као и дугометражни деби „Човек није тица“ (1965) - љубавна прича у амбијенту борског рудника, уз сцене вашарске хипнозе као метафоре тадашњих идеолошких парола.

Ретроспектива се наставља хронолошки - од „Љубавног случаја или трагедије службенице ПТТ“ (1967), преко „WR - Мистерије организма“ (1971) и америчке продукције „Манифесто“ (1988), до југословенско-немачке копродукције „Горила се купа у подне“ (1993).

У време црног таласа дело Макавејева је критиковано као субверзивно. Његови филмови су се на ангажован и духовит начин бавили искуствима послератне обнове и изградње, смело су третирали политичке и сексуалне табуе, изазивајући цензоре. Стручна критика је истицала његов авангардизам и маштовите колажне спојеве у којима се преплићу документи и одломци филмова других аутора.

Када му је онемогућен рад у земљи, Макавејев је снимао у Европи, предавао филм на Харварду, стицао пријатеље и поштоваоце широм света. О томе сведоче саучешћа која су поводом његове смрти стизала у Београд из целог региона и из Европске филмске академије, од бивших студената из Америке и славних редитеља Вима Вендерса и Френсиса Форда Кополе...

Уз више награда у земљи и иностранству, Макавејев је 2012. године добио и Златни печат Југословенске кинотеке.