Програм: Октобар 2026.

Посебним пројекцијама биће обележени Дан аудиовизуелног наслеђа, као и учешће Туниса на Сајму књига у својству почасног госта. У програму су изложба и избор анимираних фимова Зорана Јовановића Јуса. Кинотека ће овог месеца бити домаћин манифестација: Дани турског филма, Дани чешког и словачког филма, БОСИ фест и Дани каталонског филма.

На почетку месеца настављају се два цикулса започета у септембру – од 1. до 4. октобра с филмовима недавно преминулог глумца Сема Нила, а 7. и 8. октобра с филмовима Грегорија Пека, поводом 110 година од његовог рођења.

Дани турског филма почињу 2. октобра драмом и мистеријом „Канто“ (2025) Енсара Алтаја. После пројекције публике ће имати прилику да разговара с редитељем и глумцима. У наредна два дана биће приказана још три филма нове турске продукције.

Програм Сећање на… посвећен је недавно преминулом америчком редитељу и глумцу Марку Рајделу (1929-2026). Од 12. до 15. октобра на репертоару су, између осталих, психолошка драма којом је након рада за телевизију дебитовао као редитељ дугометражног играног филма „Лисац“ (1967) и Рајделов најпознатији филм „Летњиковац на Златном језеру“ (1981), за који је номинован за Оскара за режију, док су глумачке Оскаре освојили Хенри Фонда и Кетрин Хепберн играјући стари брачни пар.

У оквиру програма Улога телевизије у очувању националних кинематогафија 12. октобра у Кинотеци се приказују две популарне домаће комедије „Поп Ћира и поп Спира“ (1957) Соје Јовановић и „Ко то тамо пева“ (1980) Слободана Шијана.

За 13. октобар најављени су отварање изложбе Зорана Јовановића Јуса, српског и француског сликара, карикатуристе, аутора филмских плаката, а затим и пројекција његових анимираних филмова.

Циклус филмова и дискусија о менталном здрављу наставља се 14. октобра пројекцијом савремене драме „Реквијем за госпођу Ј“ (2017) Бојана Вулетића, с Мирјаном Карановић у главној улози. После филма биће одржан разговор на тему депресије и породичних проблема, због којих главна јунакиња филма планира самоубиство.

Дани чешког и словачког филма почињу 15. октобра. За свечано отварање одабрано је пет краткометражних студентских филмова из 2025. године. До 18. октобра ова ревија представља нове чешке, словачке и копродукционе фимове, међу којима су „Потоп“ Мартина Гонде, „Караван“ Зузане Кирхнерове, „Коњ“ Мартина Шулика…

Славна америчка певачица и композиторка, звезда кантри музике Доли Партон (1946-2026) оставила је траг и на филму. На њену глумачку каријеру подсетиће 17. и 18. октобра комедија „Како се решити шефа“ (1980), где је играла с Џејн Фондом и мјузикл „Најбољи мали куплерај у Тексасу“ (1982), с Бертом Рејнолдсом, оба у режији Колина Хигинса.

Кинотека је и ове године домаћин БОСИ феста, посвећеног особама са инвалидитетом – било као ствараоцима филмова или ликовима испред камере. На свечаном отварању 18. октобра биће приказан италијански документарац „Бобо“ (2025) Пипа Делбона, чији је насловни јунак глувонеми човек. Манифестација се завршава доделом награда 21. октобра.

Програм Сећање на… од 22. октобра приказује неколико филмове британског глумца и певача Тима Карија (1946-2026), који је каријеру започео у позориштима Лондона и Глазгова, наставио на Бродвеју, а затим играо у низу америчких филмова. Међу њима су музичка комедија и драма „Ени“ (1981) Џона Хјустона, црна крими комедија „Оскар“ (1991) Џона Ландиса и суперхеројска авантура „Сенка“ (1994) Расела Малкахија.

Филм једног од најзначајнијих српских редитеља Живојина Павловића „Хајка“ најновије је остварење које је дигитално рестаурисано у оквиру пројекта А1 Кинотека. Публика ће моћи да види нову копију 23. октобра на две бесплатне пројекције (у 17 и у 19 сати). У том ратном филму, снимљеном према истоименом роману Михајла Лалића, главне улоге су играли Раде Шербеџија, Барбара Нилсен, Павле Вуисић…

У вечерњем термину 23. октобра биће приказан „Таксиста“ (1976) Мартина Скорсезеа, поводом 50 година од премијере тог чувеног филма, у којем су играли Роберт де Ниро, Харви Кајтел, Џоди Фостер.

Дани каталонског филма почињу своје пето издање у Београду 24. октобра пројекцијом документарца о кубанским емигрантима „Балсерос“ (2002), чију режију заједно потписују Карлес Бош и Жозеп Марија Доменеч. Каталонску кинематографију представиће и други дуги и кратки документарци, уз разговор ауторске екипе с публиком после пројекције „Баруме“ (2025) Данијеле Клементи. Програм се завршава 26. октобра играним филмом „Ла Моњос“ (1996) у режији Миреје Рос. Радња те драме дешава се 30-их година 20. века у Барселони.

Осим тога, у програму Гауди – циклус каталонског филма, који се одржава једном месечно, 28. октобра биће приказан играни филм „Веома далеко“ (2025) Жерара Омса, у жанру психолошке драме, у којем главну улогу игра популарни Марио Касас.

Дан аудиовизуелног наслеђа – 27. октобар биће обележен пројекцијом документарног филма „La saga du Napoleon d’Abel Gance“ (2025) Жоржа Муријеа. То је прича о о дугом и сложеном пројекту рестаурације чувеног епског филма „Наполеон“ (1927) редитеља Абела Ганса. У том великом подухвату филмске архивистике учествовала је и Југословенска кинотека.

Велика словеначка и југословенска глумица Милена Зупанчич (1946-2026) преминула је протеклог лета. Од 28. до 30. октобра у програму Сећање на… биће приказано пет филмова у којима је остварила запажене споредне улоге. Међу њима су драма „Са друге стране“ (1970) Јожета Галеа, „Дечко који обећава“ (1981) Милоша Радивојевића и „Новинар“ (1979) Фадила Хаџића.

Почасни гост Сајма књига ове године је Тунис. Тим поводом Кинотека ће 30. октобра приказати филм „Човек који је продао своју кожу“ (2020) редитељке и сценаристкиње Каутер Бен Ханиа. Та драма из савременог живота била је номинована за Оскара у категорији најбољег страног филма, а снимљена је у копродукцији Туниса, више европских земаља и Катара.

Програм Сећање на… посвећен је 30. и 31. октобра цењеном француском редитељу и сценаристи Жан-Полу Рапноу (1932-2026). На репертоару су, између осталих, вишеструко награђивани „Сирано“ (1990), са Жераром Депардјеом у насловној улози и авантуристички спектакл „Коњаник на крову“ (1995), у којем су играли Оливије Мартинез и Жилијет Бинош.