Оливера Марковић

Одабрано је укупно 16 филмова у којима је Оливера Марковић пленила својим талентом, лепотом и шармом, било у већим или мањим улогама и у различитим жанровима.

Од 3. до 10. маја филмови ће се приказивати у термину од 17.30 сати, а од 11. до 14. маја у два термина дневно – у 17.30 и у 20 сати. Посетиоци Кинотеке имаће прилику и да обиђу и пратећу изложбу у Узун Мирковој 1, с великим бројем фотографија које дочаравају Оливерину богату каријеру. Назив поставке „Ал’ још те увек волим ја“ подсећа да је била популарна и као певачица романси и староградских шлагера.

Програм отвара „Последњи колосек“ (1956) у режији Живорада Митровића, крими трилер у којем је Оливера Марковић играла уз Јована Милићевића и Маријана Ловрића, а затвара „Сабирни центар“ (1989), комедија и драма са елементима фантастике, у режији њеног сина Горана Марковића.

Оливера Марковић је два пута освојила Златну арену на Фестивалу југословенског филма у Пули – за главну женску улогу, лик Марије у драми „Службени положај“ (1964) у режији Фадила Хаџића и за споредну улогу, незаборавну Тетку у црној комедији „Балкан експрес“ (1983) Бранка Балетића.

Оба остварења су на репертоару Кинотеке. Пажњу нове генерације гледалаца свакако заслужују и „Само људи“ (1957), драма истакнутог редитеља некадашње југословенске кинематографије Бранка Бауера, као и „Сибирска леди Магбет“ (1962) у гостујућој режији славног пољског синеасте Анджеја Вајде.

На ширину и разноврсност опуса Оливере Марковић указаће и тако различити филмови као што су ратни еп „Козара“ (1962) Вељка Булајића и црна комедија „Мајстори, мајстори!“ (1980) Горана Марковића…

Оливера Марковић је пред филмском или телевизијском камером играла мале, али ефектне епизоде све до 2005. године. Преминула је 2011. у Београду, после дуге и тешке болести.

Била је студент прве генерације Позоришне академије (1948), у класи чувеног Мате Милошевића. У позоришту се прославила улогама у представама „Мачка на усијаном лименом крову“, „Мајка храброст“, „Пигмалион“… Телевизијска публика памти је по серијама „Грлом у јагоде“, „Полетарац“, „Отворена врата“…

Колеге су јој 1998. године доделиле највећу награду Удружења драмских уметника Србије – Добричин прстен за животно дело.