Југословенска кинотека обележава 80 година од рођења једног од највољенијих српских и југословенских глумаца Драгана Николића (1943-2016).

Тим поводом од 13. до 16. новембра у Музеју кинотеке биће приказано осам филмова одабраних из његовог веома богатог опуса, који је остварио паралелно са значајном позоришном каријером.

Већ прва главна улога Џимија Барке у чувеном филму „Кад будем мртав и бео“ (1967) Живојина Павловића донела му је Специјалну награду на југословенском фестивалу у Пули, где је касније освојио Златну арену за најбољег глумца за тумачења лика Влах Алије у епском филму „Бановић Страхиња“ (1981) Ватрослава Мимице.

Током црног таласа остварио је главну улогу и у филму „Млад и здрав као ружа“ (1971) Јована Јовановића, али његовог бунтовника Стевана није видело много људи јер је тај филм дуго био забрањен. Широку популарност стечену улогом Прлета у тв серији „Отписани“ наставио је култним филмом „Национална класа“ (1979) Горана Марковића. За улогу Флојда добио је главну награду „Цар Константин“ на глумачком фестивалу у Нишу.

На овој мини ретроспективи подсетићемо се и шармантног Марка у још једном филму тзв. прашке школе – романси „Нешто између“ (1982) Срђана Карановића, као и Певача у неизоставној комедији „Ко то тамо пева“ (1980) Слободана Шијана.

Драган Николић је оставио изузетан траг и у драмским ролама – у „Сезони мира у Паризу“ (1981) Предрага Голубовића играо је Драгана, уз Марију Шнајдер, а у филму „Живот је леп“ (1985) Боре Драшковића био је насилник Гара, пилот.

За ове и низ других изванредних улога добио је две награде за животно дело – „Павле Вуисић“, која се додељује на фестивалу у Нишу и „Живојин Павловић“ на фестивалу у Лесковцу.

Драган Николић је и добитник Златног печата Југословенске кинотеке, у којој се чува и његов легат, заједно с легатом Милене Дравић, у оквиру сталне поставке „Наш музеј филма“.