У циклусу „1924. година на филму“, који је почео у марту и трајаће до краја 2024. године, у селекцији управника Архива кинотеке Александра Ердељановића, 27. априла биће приказани совјетски филм „Продавачица цигарета“ Јурија Жељабушког и шведски „Легенда о Гести Берлингу“ Морица Стилера, а 28. априла аустријско-немачки „Орлакове руке“ Роберта Винеа и амерички „Брачни круг“ Ернста Лубича, који су своје премијере имали пре тачно једног века.

Субота, 27. 4.

Сала „Макавејев“, Узун Миркова 1

18.00 ПРОДАВАЧИЦА ЦИГАРЕТА МОСЕЉПРОМА (СССР, 1924)
Папиросница от Моссельпрома
Улоге: Јулија Солнцева (Юлия Солнцева), Игор Иљински (Игорь Ильинский)
Режија: Јури Жељабушки (Юрий Желябужский)

Док ради на свом досадном канцеларијском послу, Марија Ивановна сања о удаји, а посебно се нада да ће се њен сарадник Никодим Митјушин заинтересовати за њу. Никодим је, међутим, заљубљен у Зину, која продаје цигарете на тротоару, а често их од ње купује иако не пуши. Једног дана, филмска екипа користи Зину као статисту у сцени на отвореном, а сниматељ Латугин се заљубљује у њу. Латугин убрзо организује глумачки посао за Зину. Да ствар буде још компликованија, Зина има још једног обожаваоца у Оливеру Мекбрајду, америчком бизнисмену који је у посети Москви.
***
Необично забавна романтична комедија са пуно шарма и глумачке луцидности приказала је совјетски живот у време „нове економске политике”, али је остала у сенци Управника станице, следећег филма ветерана руске кинематографије Жељабушког, без сумње најбоље од свих адаптација славне Пушкинове приповетке.
***
„Иако је генерално једноставнија од немилосрдно инвентивног савременог Ејзенштајновог дела, њени мали тренуци упуштања у лежерно, ноншалантно ослобађање технике приповедања, указују на укупну дивну спретност и лакоћу додира филма.”

(DVD Review, Christopher McQuain)

20.30 ЛЕГЕНДА О ГЕСТИ БЕРЛИНГУ (ШВЕ, 1924)
Gösta Berlings saga
Улоге: Ларс Хансон (Lars Hanson), Грета Гарбо (Greta Garbo)
Режија: Мориц Стилер (Mauritz Stiller)

У Шведској, свештеник Геста Берлинг изгубио је звање и јавно је понижен због своје склоности ка пићу. Грофица Еба Дона убрзо је унајмила Гесту да подучава њену лепу ћерку у нади да ће се он на крају оженити њоме и да ће породично имање припасти њеном вољеном, али приглупом сину Хенрику. Када се Хенрик врати кући из Италије са својом младом супругом Елизабетом, с којом се тек венчао, она се заљубљује у бившег свештеника Гесту. Свештеник потом бежи у суседну вилу да се придружи веселој дружини мачевалаца познатој као „Витезови од Екебија”.
***
Легенда о Гести Берлингу било је најскупље дело шведског немог филма, епска инсценација романа нобеловке Селме Лагерлеф и „лабудова песма”, уједно и последњи шведски филм великог мајстора Морица Стилера. Иако није на висини (можда и због претераног трајања) Стилерових ремек-дела Благо господина Арна и Сага о Гунару и Хеди, филм блиста својом сценографијом и костимима, пасторалним лиризмом кадрова шведских крајолика и напокон свету открива младу, прелепу Грету Густафсон, будућу богињу Холивуда Грету Гарбо.
***
„Исцрпна адаптација великог романа Селме Лагерлеф, јесте комплексан, преоптерећен филм, приморан да поднесе тежину оштре нарације, с циљем да се постигне баланс између расплета прича многих ликова, духова прошлости, злочина, казне и искупљења, моралних питања, жртвовања и коначно тријумфалне невиности, ’беснећих страсти које се махнито мешају с пуцкетањем ватре’, како је рекао Жан Беренже проглашавајући га ремек-делом.”

(Paolo Cristalli, Cinegrafie, n. 10, 1997)

Недеља, 28. 4.

Сала „Макавејев“, Узун Миркова 1

18.00 ОРЛАКОВЕ РУКЕ (АУТ/НЕМ, 1924)
Orlacs Hände
Улоге: Конрад Вајт (Conrad Veidt), Александра Сорина (Alexandra Sorina)
Режија: Роберт Вине (Robert Wiene)

После железничке несреће, виртуозни пијаниста Паул Орлак изгуби обе руке, али га доктор Сорел оперише и постави му шаке једног обешеног убице. Након операције, Орлак живи у страху да ће га пресађене шаке одвести у злочин. Криминалац Нера, пријатељ убице, знајући за извршену замену, уцењује Паула и убија његовог оца, али тако да сумња падне на пијанисту. У последњем тренутку открије се да је Орлак невин, а да је прави убица Нера.
***
Импресивне роле Конрада Фајта и Фрица Кортнера у ролама Орлака и Нере, главни су квалитет ове необичне реалистичке приче с елементима хорора, у чијим се сценама Роберт Вине враћа на своје експресионистичке корене. Иако није био уметник кова Ланга или Мурнауа, атмосфером и тоном Орлакових руку Вине је успео да привуче европску публику и направи свој последњи интригантни филм.
***
„Сама радња је замршена, с неколико измишљотина и великим логичким празнинама, али то и није много важно када је премиса толико интригантна, а филм изгледа прелепо. Сценографска решења су дивно готичка, а Вине одлично користи осветљење, сенке и силуете.”

(Nick Barlett, BluRay review, Criticalpopcorn.com)

20.30 БРАЧНИ КРУГ (САД, 1924)
The Marriage Circle
Улоге: Флоренс Видор (Florence Vidor), Монте Блу (Monte Blue)
Режија: Ернст Лубич (Ernst Lubitsch)

Мици је удата за професора Стока, али изгледа да је једино заинтересована за то да јури мушкарце. Он сумња у њу и ангажује приватног детектива да је прати. Тренутни предмет њене жеље је муж њене најбоље другарице. Ова пријатељица и њен муж нису баш најозбиљнији. Иако он  жели да буде добар и веран супрузи, долази у лошу ситуацију због Мициног флертовања.
***
Једно од првих и без сумње најбољих редитељивих остварења из америчког периода, нуди једноставну причу о љубавном четвороуглу, испричану с пуно суптилности и рафинмана, обиљем европског духа и типичног „лубичевског додира”.
***
„Режија је оригинална и суптилна, и лако је приметити да је господин Лубич овај филм радио без сметњи, тако да се заиста зажали када се појави последња сцена, јер ниједан од седам и по колутова никада није изгледао тако кратко.”

(New York Times, 4. 2. 1924)