Здравко Шотра

За 27. новембар у сали „Макавејев“ најављене су пројекције ратне драме „Игмански марш“ (1983) и драме о међуетничким односима и тензијама „Браћа по матери“ (1988).

Истог дана Шотрини филмови су на репертоару и у сали Кинотеке у Косовској улици, и то комедија из савременог живота „Шеста брзина“ (1981), као и топла и духовита прича о партизану који по доласку мира постаје учитељ „Идемо даље“ (1982).

У избор из његовог богатог опуса уврштени су и породична драма „Држање за ваздух“ (1985), историјска драма „Бој на Косову“ (1989), омладинска комедија и романса „Лајање на звезде“ (1998), апсолутни рекордер по броју гледалаца „Зона Замфирова“ (2002).

Циклус 1. децембра у сали у Косовској заокружује још једна екранизација дела Стевана Сремца „Ивкова слава“ (2005), за коју је Шотри припала Златна мимоза за режију на фестивалу у Херцег Новом.

Аутор који је оставио дубок траг у српској кинематогафији добио је 2006. године Плакету Југословенске кинотеке за изузетан допринос нашем филму.

„Живео је живот вредан сећања“, пише у новембарском броју часописа „Кинотека“ Маријана Терзин Стојчић, истичући да је био „велики радник, искрен и упоран у тимском раду“.

„Скроман и дружељубив, живео је да би радио. Оставио је око 120 остварења разноврсних жанрова и формата и великог комерцијалног домета. Многе глумце је буквално створио, пружајући им прилике, препознајући потенцијале и градећи с њима ликове који ће трајати. Није био ’авангардан’ режисер спреман за експерименте, али је имао истанчан осећај за причу и публику. Режирао је три најгледанија филма у новијој српској историји, која су прожета топлином, људскошћу и хумором“, оцењује ауторка.

Како је ових дана речено на комеморацији одржаној у Југословенској кинотеци, Шотрине серије и филмови деценијама плене гледаоце мајсторским приказом људских судбина. Стварао је приче које спајају историјско и индивидуално, предратни и поратни свет, ликове од малограђана до широкогрудих визионара, али и комичне, емотивне и културне слојеве свакодневног живота.