Нова стална поставка Југословенске кинотеке „Наш музеј филма“, која обухвата драгоцене експонате из историје и предисторије филма и представља развој домаће филмске уметности, свечано је отворена 23. јануара у здању Кинотеке у Узун Мирковој улици. Многобројној публици обратили су се помоћница министра културе и информисања Србије Ивана Дедић, директор Кинотеке Југослав Пантелић и аутор архитектуре и дизајна изложбене поставке Иван Мангов.

 

Ивана Дедић је у име Министарства културе и министра Владана Вукосављевића честитала Југословенској кинотеци велики јубилеј – 70 година од оснивања, у оквиру чијег обележавања је приређена нова стална изложбена поставка.

„Југословенска кинотека је један од најстаријих филмских архива у свету, а и један од највреднијих фондова јер чува више од 100.000 филмова различитих формата. Поносни смо на тај податак и захвални свима вама који радите у Кинотеци зато што вашим преданим радом и с пуно љубави одржавате углед у свету и што чувате сећања на кључне догађаје који су забележени на филмским тракама“, рекла је Ивана Дедић.

Посетиоцима је пожелела да уживају у дивној изложби која ће их упознати с једним делом богатства које поседује и о којем се брижљиво стара Југословенска кинотека.

Директор Југослав Пантелић истакао је да је „Наш музеј филма“ најамбициознији пројекат када је реч о изложбеној делатности Кинотеке.

„Нова стална поставка обухвата период од предисторије филма па све до краја 20. века, с посебним акцентом на развој и успех српске кинематографије из времена Краљевине Србије, преко Првог светског рата, Краљевине СХС, Краљевине Југославије, Другог светског рата, дуготрајне успешне фазе у оквиру југословенског филма и поновног повратка у окриље српске кинематографије“, изјавио је Пантелић.

На два нивоа изложен је велики број експоната, али доминирају покретне слике, што је, како је додао, нормално за један музеј филма. Изложбу ће моћи да прате и инострани гости, јер је текстуални део дат и на српском и на енглеском језику.

„Пред публиком ће свакодневно бити Царска панорама, која је са осталим елементима из предисторије филма на доњем нивоу изложбе. Видећете Едисонов кинематоскоп, камеру браће Лимијер из 1896. године, прву филмску камеру браће Пате из 1903., као и камеру нашег Михаила Михаиловића – Мике Африке из 1908. Ту је и штап Чарлија Чаплина, затим реквизита коришћена на снимању неких култних филмова из златног доба кинематографије на овим просторима. На горњем нивоу срешћете се са ауторима и глумцима који су обојили нашу кинематографију и њен развој у Србији и Југославији“, поручио је Пантелић.

„Радили смо дуго, није било лако, али вечерас можемо да будемо задовољни“, закључио је Пантелић.

Иван Мангов је изјавио да је ова изложба резултат великог труда ауторског тима Кинотеке с једне стране и дизајнерског архитектонског тима који чине колегиница Весна Оровић и он с друге стране.

„Рад на пројекту трајао је годину и по дана. Грађа коју је требало одабрати, сортирати, рангирати, тематски одредити и затим поставити – изузетно је обимна. Трудили смо се да у изложбу унесемо динамику коју има и сам филм. Настојали смо да свака секвенца, свака целина буде једна јасна и заокружена визуелна реченица, а да након ње следи друга, као што у филму једна секвенца својом динамиком и драмом гради атмосферу за ону која јој следи“, рекао је Мангов, у чијем је досадашњем раду најпознатија поставка изложбе „Освежавање меморије“ у Музеју примењене уметности Србије.

У „Нашем музеју филма“ посетиоци ће кроз чак 28 изложбених целина моћи да сагледају различите периоде и аспекте који су у технолошком и уметничком смислу битни за развој кинематографије.

Уз поменуте предмете из 19. и с почетка 20. века, део изложбе посвећен је раним биоскопима и пионирима филма на овим просторима, а посебан акценат је на првом српском играном филму „Карађорђе“ (1911). У осталим целинама представљен је  документарни филм из времена балканских ратова и Првог светског рата, затим успех наших уметника у свету, Београд на филму у међуратном периоду, филмски журнали и рекламе, као и продуцентске куће.

У складу с хронологијом следи представљање феномена и значајних аутора југословенске и српске кинематографије након Другог светског рата. Мултимедијална изложба укључује одабране инсерте, филмску музику домаћих композитора, део богате збирке плаката, фотографије, документа и другу пратећу грађу.

Поставка обухвата и предмете из легата Љубише Самарџића, Павла Вуисића, Милене Дравић, Драгана Николића, Живојина Павловића и других значајних филмских уметника.

Сталну поставку осмислио је стручни тим Југословенске кинотеке. Архитектуру и дизајн у име студија „Вју“ потписују Иван Мангов и Весна Оровић, а графички дизајн и визуелни идентитет, у име студија „Браћа Буразери”, потписују Никола Радојчић, Исидора Томић и Душан Стокић.

Фото: Маја Медић