На YouTube канал Југословенске кинотеке, после документарца „Београд, престоница Краљевине Југославије“ (1932) Војина Ђорђевића, биће постављен и играни неми филм „Са вером у Бога“ (1932) у режији Михајла Ал. Поповића.
Сви заинтересовани од 9. априла могу бесплатно да виде дигитално рестаурисану верзију дела које се сматра најбољим југословенским играним филмом у међуратном периоду, а представља најискренију апологију страдања и спасења српског народа у Првом светском рату.
Михајло Ал. Поповић (1908-1990), један од пионира филма на овим просторима, написао је сценарио инспирисан причом Бранислава Нушића „Пуста кућа“, али и призором ратног војног инвалида са орденом како проси на улици.
Филм приказује трагичну судбину једне српске сеоске породице у Првом светском рату, за време аустријске окупације. Муж одлази у рат где бива рањен, а жену силују и убијају окупатори. Деда спашава тек рођеног унука и када се син врати из рата као инвалид, чекају га син који је порастао и комшиница која га је одгајила.
У време премијере новине су писале: „Са вером у Бога, први велики југословенски филм из доба наших најтежих и најсветлијих дана, о страдању Србије и стварању Југославије, приказаће се ових дана у Колосеуму. Поред сјајних слика са села, одлично су приказане борбе наше војске“.
У продукцији предузећа М.А.П. Поповић је био и директор фотографије, док је сниматељ био Миливоје Радовић. Улоге су играли Љубиша Јунговић Космајац, Деса Јанојлић, Јелисавета Димитријевић, Мита Николић, Бисерка Миловановић, Гојко Божовић и други. У снимању су учествовали чланови Југословенског филмског клуба и житељи села Кумодраж.
Данас доступна верзија траје 42 минута. На основу сачуваних материјала филм су 1988. године реконструисали аутор Поповић и др Марко Бабац, уз помоћ Вартекса Баронијана, Светислава Ристића и стручњака Кинотеке. Рестаурисана верзија је с великим успехом приказана 1988. године на Фестивалу немог филма у Порденонеу у Италији.
СА ВЕРОМ У БОГА (1932)
Производно предузеће: МАП филм, Београд
Сценарио, режија, директор фотографије, монтажа: Михајло Ал. Поповић
Сниматељ: Миливоје Радовић
Улоге: Љубиша Јунговић Космајац, Деса Јанојлић, Јелисавета Димитријевић, Мита Николић, Гојко Божовић, Бисерка Миловановић,
Трајање: 42 минута,
Садржај:
Прича филма почиње сеоском идилом, која траје све до почетка првог великог светског ратног сукоба. Даље се паралелно развијају две приче: једна прати младог ратника, његово војевање и повлачење из отаџбине, а друга судбину породице под окупацијом. Када се војник врати кући, затиче само сина, који га није ни упамтио…
***
Филм Са вером у Бога, је снимљен 1932. године и сматра се најуспешнијим предратним играним филмом снимљеним на просторима Југославије. На основу сачуваних материјала, уз помоћ аутора Михајла Ал. Поповића, филм је реконструисан 1988. Местимичне празнине у причи су последице изгубљених кадрова.
Филм Михајла Ал. Поповића Са вером у Бога из 1932. године сматра се, по једногласном мишљењу (што је редак случај) како својих савременика – предратних критичара, тако и послератних историчара српске и југословенске кинематографије, најбољим играним филмом у кинематографији Краљевине Југославије. Михајло Ал. Поповић (1908-1990), рођени Београђанин, завршио је Трговачку академију и вероватно би водио миран живот књиговође да се није заразио болешћу од које су тада патили многи талентовани млади људи широм света – филмом. Као заљубљеник, био је један од оснивача Југословенског Филм клуба 1930.године, а након сусрета са некадашњим колегом са Трговачке академије Миодрагом Миком Ђорђевићем, већ прилично афирмисаним сниматељем, пожелео је да научи тајне тог компликованог заната који је на почецима кинематографије у себи носио нешто мистификаторско и неразумљиво обичним људима. Још 1930. године, он му помаже у снимању документарног филма Беље, а недуго затим учествује у снимању данас на жалост изгубљеног ратног филма Кроз буру и огањ, у продукцији предузећа Адриа–национал филма и режији Ранка Јовановића и Милутина Игњачевића. Иако је у овом филму имао епизоду аустријског војника, много више се задржавао иза камере, упијајући сваки покрет и купујући вештину од искусног сниматеља Јосипа Новака.
Немирни и разбарушени дух кога није држало место, убрзо је пожелео да и сам неке од сопствених снова и идеја преточи на филмско платно. Читајући причу Бранислава Нушића Пуста кућа, а ваљда и под утицајем натуралистичких сцена из раних совјетских филмова, као што је Пут у живот/Putevka v žizn’ ,1931., Николаја Ека, дошао је на идеју да створи дело о српском сељаку, у рату војнику, који се после четворогодишњег ратовања као инвалид враћа на родну груду. За потребе филма је основао сопствено предузеће за израду филмова МАП филм, а затим је током лета и јесени 1932. године, за само десетак дана снимио остварење које ће остати записано златним словима у аналима нашег филма – Са вером у Бога. Цео филм је снимљен у Кумодражу крај Београда, родном месту прослављеног војводе Степе Степановића, а осим професионалне глумице Десе Јанојлић, која је тумачила главну женску улогу, сви остали глумци су били аматери, без искуства у кинематографији. У време доминације звука, Са вером у Бога је због недостатка средстава био снимљен као неми филм, али је озвучен са грамофонских плоча, углавном музиком истакнутих домаћих аутора. У току 1933. године, филм је приказиван у београдским биоскопима Колосеум и Метропол, а утисци како публике, тако и критике су били више него повољни. Генерал Илија Петковић је тако написао у свом чланку у листу Правда: ”Врлине и патње које је наш народ показао у свим гиганским борбама, велики напори и жртве, које су борбе и тешкоће тражиле – дивно су сликама, не претстављене но песнички описане у филму Са вером у Бога‘.
Још 1950. године Мика Поповић је у тек основану Југословенску кинотеку депоновао сачуване делове негатива свог ремек дела. Али, у послератним ”вуненим временима” они који су могли, нису марили за филм о страшним патњама Србије и српског народа. Тек осамдесетих већ остарела, пензионисана легенда коју су сви из филмског света из милоште звали Чика Мика, добија позив од руководећих људи Југословенске кинотеке да помогне при реконструкцији свог првенца, који је требало да буде приказан на Данима немог филма у италијанском граду Порденонеу. На рестаурацији филма уз аутора је учествовао стручни тим који је оформила Југословенска кинотека, у саставу др. Марко Бабац, Стеван Јовичић, Варткес Баронијан и Светислав Ристић. Са вером у Бога је у Порденонеу 1988. године доживео овације, а Михајло Ал. Поповић је добио Специјалну повељу Фестивала.
Лирски и суров истовремено, крцат патријархалним вредностима и филмским модернизмом, Са вером у Бога је до данас најискренија апологија страдања и спасења српског народа у Првом светском рату. Завршна сцена филма, у којој отац, повратник из рата, као инвалид без једне руке, у разореном и тек ослобођеном селу стоички објашњава сину јединцу своју обогаљеност речима ”Кад порастеш, кашће ти се само” је јединствени пример трагизма без мржње и воље за вечно нови почетак, који овај народ пратe кроз векове.
На листи 100 најбољих српских филмова у двадесетом веку, који је иницирала Југословенска кинотека, филм Са вером у Бога заузео је двадесет четврто место.
Александар Саша Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке