Југословенска кинотека обележила је свој Дан – 6. јун и 120 година од прве филмске пројекције у Београду и на Балкану доделом Златног печата и Плакета Југословенске кинотеке на свечаности у новој згради у Узун Мирковој улици.
Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић поздравио је многобројне госте и пријатеље ове институције културе од националног значаја која већ 67 година сакупља, истражује, чува и приказује светско филмско благо.
Од прошлог „рођендана“ Кинотека је покренула нове програме, филмови се приказују и у дневним терминима, па је биоскоп у Узун Мирковој једини у граду у којем се филмови могу гледати од јутра до касно ноћу, рекао је он.
Кинотека данас добија и нови сајт као информатор за све заљубљенике покретних слика, увелико ради на избору стотину најбољих домаћих филмова са циљем да се поспеши њихова рестаурација и дигитализација, а такође се наставља више него успешна сарадња са Министарством културе Србије и Филмским центром Србије, истакао је директор.
Пантелић је захвалио свим колегама, а пре свега својим претходницима – Миленку Карановићу, Владимиру Погачићу, Жики Богдановићу, Слободану Шијану и донедавном дугогодишњем директору Кинотеке Радославу Зеленовићу.
Они су допринели да пронађемо, сачувамо и да домаћој и светској јавности представимо овадашњи и светски филм од његовог настанка до данас. Хвала и свим сарадницима који су током деценија допринели да име Југословенске кинотеке у свету добије значај који данас има, додао је он.
Пантелић је овом приликом прогласио 2017. за годину сећања на великог европског и светског глумца Светислава Ивана Петровића, рекавши да ће се радити на поновној афирмацији великана филмске уметности чије је име избрисано неправедном одлуком власти 1945. године.
Он је позвао на вечерашње отварање Фестивала нитратног филма, на којем ће бити и један Петровићев филм из 1930. за који се дуго веровало да је изгубљен.
Директор је захвалио управнику Архива Југословенске кинотеке Александру Саши Ердељановићу за програм са 110 брижљиво одабраних раритетних филмова наше и светске кинематогафије, а посебно је истакао добру сарадњу са колегама из страних архива са којима Кинотека заједно ради на проналажењу и представљању давно снимљених филмова.
Највише признање Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности – Златни печат Пантелић је уручио овогодишњој добитници, славној глумици Душици Жегарац, а други добитник – редитељ Желимир Жилник примиће Златни печат на затварању Фестивала 15. јуна.
Претходно су приказани инсерти из филмова у којима је играла Душица Жегарац, почевши од „Деветог круга“ из 1960. Уследили су „Саша“, „Немирни“, „Буђење пацова“, „Опклада“, „Окупација Дубровника у 26 слика“, „Посебан треман“, „Вариола вера“, „Кућа поред пруге“, закључно са филмом „Љубав и други злочини“ из 2008.
Од давног тренутка када ју је Крешо Голик угледао у Пионирском парку и понудио јој да уђе у свет глуме, Душица Жегарац је деценијама кроз уметнички израз испољавала себе стварајући улоге најразличитијих жена, свакој дајући део себе на начин који изазива поштовање како код публике тако и код критике и чланова жирија разних фестивала, истакао је Пантелић.
Радила је са низом истакнутих редитеља, а већ за прву главну улогу младе Рут Алкалај у „Деветом кругу“ Франца Штиглица добила је награду на фестивалу у Пули. Још две Арене донели су јој филмови „Опклада“ Здравка Рандића и „Посебан третман“ Горана Паскаљевића.
За изузетан допринос уметности глуме добила је награду „Павле Вуисић“, а у монографији коју је тим поводом приредио о њој Ранко Мунитић назвао ју је „црна дама са звезданом сенком“.
Душица Жегарац је, примајући Златни печат, изјавила да је у први мах пожелела да побегне, али да јој је драго што није, јер јој је сада пуно срце.
Ваљда сам заслужила ово, трудила сам се, рекла је она, поздрављена бурним аплаузом.
Све што долази од институција као што је Кинотека или Филмски центар значи посебно вредна признања за све филмске раднике. Поручила бих министру културе, садашњем и будућима да чувају те институције, али и људе који их чине, који их воде и брину о њима, изјавила је она помињући Радослава Зеленовића, Мирољуба Стојановића , Пуришу Ђорђевића.
У Кинотеку смо као млади ишли свакодневно. И данас су многи филмски радници овде, хвала им и поздрављам ту моју велику филмску породицу, рекла је Душица Жегарац.
Плакете Југословенске кинотеке за изузетан допринос кинематографији добили су Жарко Драгојевић, Никола Којо, Зоран Цвијановић, Драган Бјелогрлић, Аница Добра и Милорад Мандић.
На свечаности су признања лично примили Цвијановић, Добра и Бјелогрлић, који су такође истакли значај Кинотеке за нашу кинематографију, за генерације филмских уметника и љубитеља.
Плакете Југословенске кинотеке за дугогодишњу сарадњу и допринос филмској уметности додељене су Националној кинотеци из Рима, Француској кинотеци и Музеју филма из Минхена, као и Ненаду Полимцу и Даниелу Рафаелићу из Загреба, Петру Карђилову из Софије и Јану Ерику Холсту из Осла.
Карђилов је изјавио да је у сарадњи са Југословенском кинотеком открио богатства која се ту чувају и захваљујући томе употпунио многа сазнања која се односе и на део бугарске филмске историје.
Полимац је истакао да му је посебно драго признање Кинотеке јер себе сматра једним од највећих „конзумената“ те институције већ готово пола века. Ту сам видео неке од најређих филмова и драго ми је што ћу и сада гледати бисере на нитратном фестивалу, рекао је он.
Остали страни добитници Плакета примиће их током Фестивала.
На свечаности је приказан кратки документарац, који се 6. јуна приказује у свим београдским биоскопима. Та продукција Кинотеке подсећа на премијеру „оживљених слика“ одржану 6. јуна 1896. године у кафани „Златан крст“ на Теразијама.
Данашња публика може да види део онога што су гледали наши преци пре тачно 120 година, када су представници браће Лимијер донели кинематограф. Београд је био десети главни град у Европи на премијерној турнеји чуда званог покретне слике.