Југословенска кинотека се као установа локацијски налазила на четири места у Београду: Архив у Кошутњаку, Музеј у Косовској и Дирекција са Библиотеком на истој адреси али у независним зградама у Кнез Михајловој улици.
Садашња, често називана „Нова зграда“, почиње своју најновију епопеју још 1992.године скоро истовремено са доласком Радослава Зеленовића на место директора Југословенске кинотеке. Зграда је подигнута 1846.године као нови конак кнеза Александра Карађорђевића, затим је ту био хотел „Српска Круна“ а потом Општина београдска. 1961.године у њу се усељава Савезни завод за патенте. Савезна Влада уступа зграду на коришћење Југословенској кинотеци 1992.године у потпуно демолираном и разрушеном стању. Многи су на ту руинирану лепотицу у позним годинама бацили око и пошто-пото хтели да је усвоје и присвоје, вероватно због атрактивне локације. Све је то прошлост.
Уз огромно залагање директора Зеленовића и подршку ресорних министара уз инвестиције из НИП овој лепотици на Студентском тргу је враћен првобитан изглед. А унутра велелепни простор на коме ће бити смештена историја српске и светске кинематографије доступна свима. Неколико биоскопских сала, библиотека, рачунарски и истраживачки центри, галерије.. Зграда (грађевински завршена) је свечано отворена 6.јуна.2009. године уз доделу Кинотекиних награда и признања нашим познатим филмским ствараоцима. Зграда је и у