У Југословенској кинотеци 16. јуна заједничким пресецањем црвене траке свечано је почела Недеља кинеског филма, коју је прогласио отвореном државни секретар у Министарству културе и информисања Србије Саша Мирковић, а званице је поздравио и директор Кинеског међународног радија Ванг Генгниан.

Импресивне податке о кинеској кинематографији претходно је на конференцији за новинаре изнео заменик директора Државне управе за штампу, издаваштво, радио, филм и телевизију Мао Ју.

Током 2015. године у Кини је снимљено 686 филмова, а приход од приказивања био је чак седам милијарди долара. Кина представља друго највеће филмско тржиште на свету, има више од 7.000 биоскопа са око 35.000 екрана. Годишња посета је достигла 1,4 милијарде гледалаца. На репертоару су филмови из десетак земаља, а страни филм има око 40 посто удела на тржишту.

Од 1905. године и првог кинеског филма “Борба на планини Динг Ђун” кинематографија те земље се континуирано развијала, да би посебан узлет доживела у протеклих 30-ак година, остварујући успехе и у уметничком смислу и у погледу модерне технологије, истакао је Мао Ју.

Из најновије продукције за ревију у Кинотеци, као и у Културном центру Новог Сада и у београдском биоскопу Фонтана, стигло је шест остварења: На мегдан ветру, Монах Сјуенцанг:На Будином путу, Сирена, Три борбе против Ђавола – из романа На будином путу,  Одлази господине Туморе и Сећање на Бошан.

Редитељ Лин Чаосијан, чији је Мегдан на ветру одабран за  отварање програма, рекао је новинарима да су у фокусу те приче четворица младића, бициклиста који врло пожртвовано граде спортску каријеру.

Они се храбро суочавају са изазовима и тешкоћама на том путу, а ја сам желео да филмом поручим младој генерацији како треба имати што више храбрости и у стварном животу, изјавио је Лин Чаосијан. Он је додао да су све сцене у филму и брзе вожње реално снимљене, без специјалних ефеката.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић изразио је задовољство  што ћемо бити у прилици да видимо, како је оценио,  изузетан пресек најновије кинеске продукције. Напомињући да је цео програм квалитетан и разноврсан, он је посебно истакао филм Одлази господине Туморе, који је ове године био кинески национални кандидата за Оскара.

Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић подсетио је да је у протеклих 15-ак година одржано неколико ревија кинеског филма, као и Фестивал кинеског филма 2014. у време када је Кина била почасни гост Сајма књига у Београду.

Са задовољством смо прихватили иницијативу кинеских партнера да, у сарадњи са Министарством културе и Филмским центром Србије, ова Недеља кинеског филма буде полазна тачка наше континуиране сарадње, рекао је Вујовић.

Већ крајем ове године биће организована Недеља српског филма у Кини, а у плану су и копродукције, као и пружање услуга кинеским продуцентима који би снимали у Србији.
Повод за најновију Недељу кинеског филма је посета председника НР Кине Сји Ђинпинга Србији. Како су на свечаном отварању истакли Саша Мирковић и Ванг Генгниан, филмска уметност је мост који доприноси културној размени, сарадњи уметника и унапређењу односа два народа.

Генгниан је подсетио на популарност коју у Кини имају филмови Валтер брани Сарајево, Мост, Битка на Неретви.

Чувени српски глумац и наш чести гост Бата Живојиновић задобио је поштовање кинеског народа. У име кинеских гледалаца изражавам дубоко жаљење због његове смрти, али он ће као вољени пријатељ заувек остати у нашем сећању, рекао је Генгниан.

Популарни филмски, телевизијски и позоришни глумац Милорад Мандић Манда изненада је преминуо 15. јуна у Београду, у 56. години.

Мандић је добитник Плакете Југословенске кинотеке за изузетан допринос кинематографији. Признање му је додељено овог месеца, поводом Дана кинотеке – 6. јуна, али је нажалост био спречен да лично присуствује свечаном уручивању.

Рођен је у Београду 3. маја 1961. године. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности, у класи професора Владимира Јевтовића.

Од друге половине 80-их година постао је незаобилазни члан екипа многих српских филмова и телевизијских серија, у којима је остварио око 50 улога.

Глумац особеног шарма креирао је незаборавне роле у филмовима Већ виђено, Купи ми Елиота, Три палме за битанге и рибицу, Лепа села лепо горе, Ране, Точкови, Мртав ладан, Рат уживо, Сиви камион црвене боје…

Последњу улогу на великом екрану одиграо је у филму Браћа по бабине линије, чија је премијера била овог пролећа.

Публика ће га памтити и по ликовима из ТВ серија од Бољег живота до Село гори, а баба се чешља. Био је и омиљени водитељ дечије емисије С оне стране дуге, Бајке за лаку ноћ, водитељ више ТВ квизова…

Његова велика љубав било је и позориште. У младости је био члан аматерског Експерименталног драмског студија. Након  дипломирања примљен је у ансамбл позоришта за децу и младе “Бошко Буха”.

Последње године провео је као управник тог театра и предани борац за реконструкцију зграде “Бухе” на Тргу Републике, коју није дочекао.

Милорад Мандић Манда био је посвећен глуми до последњег часа. Позлило му је на сцени, током претпремијере представе Петар Пан његовог позоришта „Бошко Буха“, на привременој адреси у Установи културе „Вук Стефановић Караџић“. Напори лекара Хитне помоћи да га реанимирају нажалост нису успели.

Време и место комеморације и сахране биће накнадно саопштени.

„Лексикон југословенског филма“, чији је аутор угледни филмски критичар из Загреба Ненад Полимац, представљен је 8. јуна у Музеју кинотеке, у пратећем програму 18. Фестивала нитратног филма.

Ова занимљива и интригантна књига, у издању хрватске куће „Наклада Љевак“, нуди критичарски преглед култних филмских остварења и кључних особа и феномена који су обележили  југословенску кинематографију. Заступљени су светски значајни филмови, као што су „Скупљачи перја“, „Битка на Неретви“, „Валтер брани Сарајево“, „Ко то тамо пева“, „Отац на службеном путу“…

Ту су и прикази филмских легенди, међу које аутор  убраја Вељка Булајића, Бориса Дворника, Жику Павловића, Радета Шербеџију, Бату Живојиновића, затим гости из света Јул Бринер, Орсон Велс и други, као и припадници „прашке школе“ Рајко Грлић, Емир  Кустурица, Горан Паскаљевић, Лордан Зафрановић.

Полимац такође анализира успон и пад југословенског тржишта, као и алтернативних филмова, сажимајући 40-ак година југословенске  филмске индустрије.
Разговор са њим на промоцији је водио директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, који је оценио да је оваква књига била преко потребна и да чак и за оне који пуно знају о тој теми открива неке нове податке и интересантне детаље.

Полимац је признао да је идеја потекла од издавача, а да је њему одмах „зазвонило“ како би књига о ју-филму могла да привуче публику, јер је у Хрватској пре извесног времена канал Класик ТВ био један од најгледанијих приказујући само старе ју- филмове. Поред тога, када је у Кинотеци у Загребу 1999. ишао циклус партизанских филмова није могло да се уђе од гужве, а у новије време ХРТ се охрабрио да даје и српске филмове – уз партизанске и остварења дела Слободана Шијана или Емира Кустурице и гледаност је такође одлична.

Ја волим југословенски филм, наравно – не сваки. Има ту јако занимљивих редитеља, мени лично је најдражи Жика Павловић. Нисам био велики поклоник прашке школе, више ме је привлачио црни талас. У Лексикон сам ставио неке ствари које се не могу заобићи, а и неке које се мени свиђају.

Одлучио сам се само за игране филмове, без документараца и анимираних, као и за временску „секиру“. Обухватио сам период од првог филма социјалистичке Југославије – „Славица“ до „Глувог барута“ који је био победник последњег ју-фестивала у Пули 1990. године, изјавио је Полимац.

Поводом избора фотографије Јула Бринера за насловницу Лексикона приметио је да је био заиста импресиван промет великих имена кроз ју-филм, подсетивши и на некадашње, како је рекао, озбиљне продуцентске куће Авала филм (Београд), Јадран филм (Загреб), Ловћен филм (Титоград – Подгорица), Триглав филм (Љубљана).
На питање Пантелића да ли планира и књигу о пост-ју филму, одговорио је да не верује да би за њу било ширег интересивања.

То су данас доста различите кинематографије. Аутори који су до распада бивше државе били стубови културе отишли су у други план, а дошле су објективно сасвим нове генерације и направиле нове системе, оценио је Полимац.

***

Ненад Полимац (Загреб, 1949.) пише о филму од почетка   1970-их: припада генерацији која је сматрала да радикално треба ревалоризовати  историју хрватског и југословенског филма и с колегама оснива краткотрајни, али врло утицајни часопис “Филм“, којем је одговорни уредник и у којем се објављују написи и есеји с том стратегијом. Уређује, између осталих, књиге “Живојин Павловић: Два разговора“ и “Бранко Бауер“, а врло је активан и у изради “Филмске енциклопедије“ др. Анте Петерлића у издању Лексикографског завода. Осамдесетих година прошлог века делује као саветник за репертоар у загребачким Кинематографима, а искуства из рада у филмској индустрији касније инкорпорира у своје написе о филму. Међу оснивачима је недељника “Глобус“, “Национал“ и предузећа Еуропа Прес Холдинг, а с Владимиром Томићем аутор је популарних телевизијских емисија о филму “Модерна времена“ и “Вртоглавица“. Добитник је годишње награде Хрватског друштва филмских критичара „Владимир Вуковић“.

У свечаној сали Југословенске кинотеке 6. јуна увече  отворен је 18. Фестивал нитратног филма и том приликом уручене су Плакете Југословенске кинотеке за дугогодишњу сарадњу и допринос филмској уметности директору Филмског музеја у Минхену Стефану Дреслеру и историчару филма из Загреба Даниелу Рафаелићу.

Дреслер је рекао да је ова награда за њега изненађење, па није припремио говор, али да је веома захвалан и да му је велика радост што је поново на фестивалу на којем је већ учествовао  два-три пута.

Поносан сам на филм којим се отвара овогодишњи фестивал –  „Јелена-Пад Троје“ из 1924. у режији Манфреда Ное, у чију смо рестаурацију у Филмском музеју у Минхену уложили 15 година рада и задовољство ми је да га гледам са вама, рекао је Дреслер.
Рафаелић  је изјавио да му је велика част да прими ову награду на коју је јако поносан, а да истовремено мора да се присети неких људи који су били кључни у томе да се научно истражују филмови, као и у томе да се филмови воле.

Мислим на професора Дејана Косановића, на Бату  Живојиновића и Драгана Николића, људе који су толико уткали у све нас и на неки начин нас научили шта значи волети кинематографију, а мислим и на наше директоре који су све то финансирали, давали нам филмско градиво да га бесконачно прегледамо и онда презентујемо вама, као што то чине Стефан Дреслер и управник Архива Југословенске кинотеке Александар Саша Ердељановић, рекао је Рафаелић.

Плакете Југословенске кинотеке добили су и Серђо Тофети из Националне кинотеке из Рима, Саманта Ле Рој из Француске кинотеке и Јан Ерик Холст из Осла, који ће их примити наредних дана.

Исто признање већ је уручено Ненаду Полимцу из Загреба и Петру Карђилову из Софије 6. јуна у подне на свечаности поводом Дана кинотеке и 120 година прве филмске пројекције у Београду и на Балкану.

На вечерњем отварању Фестивала нитратног филма добродошлицу гостима из иностраних архива пожелео је управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић.
Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је у оквиру прославе Дана Кинотеке припремљен кратки документарац који је током 6. јуна приказиван у свим београдским биоскопима, као подсећање на премијеру покретних слика браће Лимијер одржану 6. јуна 1896. године у кафани „Златан крст“ на Теразијама.

Југословенска кинотека слави и 67 година рада и тим поводом додељујемо Плакете институцијама и појединцима који сарађују са нама и помажу нам да обавимо нашу основну делатност, а то је откривање, чување и промовисање онога што је историја светског филма, нагласио је он.

Остварења која иначе ретко могу да се виде нудимо вам на Фестивалу нитратног филма иза којег већ 18 година стоји екипа Југословенске кинотеке на челу са Александром Сашом Ердељановићем, рекао је Пантелић.

Ердељановић је изјавио да фестивал запаљивог филма са својим 18. издањем прелази из детињства у младалачко доба. Надам се да смо преболели дечје бољке и ево сада фестивал траје чак десет дана, има скоро 40 програма на којима ћемо приказати 110 филмова, уз  учешће 32 госта из окружења и Европе.

За отварање смо изабрали изузетан спектакл, грандиозну фреску „Јелена – Пад Троје“, чија је рестаурисана верзија са великим успехом приказана прошлог октобра на фестивалу немог филма у Порденонеу, рекао је он.

Тај филм је био мање познат, јер је имао пех да је снимљен исте године када је Фриц Ланг режирао легендарне „Нибелунге“, који су га потиснули те је временом пао у заборав, као и његов аутор  Манфред Ное, немачки Јеврејин који је умро неколико година након премијере. Захваљујући напорима Филмског музеја из Минхена пронађени су и прикупљени материјали из чак осам архива и тако смо поново добили овај изузетни филм, истакао је Ердељановић.

Југословенска кинотека обележила је свој Дан – 6. јун и 120 година од прве филмске пројекције у Београду и на Балкану доделом Златног печата и Плакета Југословенске кинотеке на свечаности у новој згради у Узун Мирковој улици.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић поздравио је многобројне госте и пријатеље ове институције културе од националног значаја која већ 67 година сакупља, истражује, чува и приказује светско филмско благо.

Од прошлог „рођендана“ Кинотека је покренула нове програме, филмови се приказују и у дневним терминима, па је биоскоп у Узун Мирковој једини у граду у којем се филмови могу гледати од јутра до касно ноћу, рекао је он.

Кинотека данас добија и нови сајт као информатор за све заљубљенике покретних слика, увелико ради на избору стотину најбољих домаћих филмова са циљем да се поспеши њихова рестаурација и дигитализација, а такође се наставља више него успешна сарадња са Министарством културе Србије и Филмским центром Србије, истакао је директор.
Пантелић је захвалио свим колегама, а пре свега својим претходницима – Миленку Карановићу, Владимиру Погачићу, Жики Богдановићу, Слободану Шијану и донедавном дугогодишњем директору Кинотеке Радославу Зеленовићу.

Они су допринели да пронађемо, сачувамо и да домаћој и светској јавности представимо овадашњи и светски филм од његовог настанка до данас. Хвала и свим сарадницима који су током деценија допринели да име Југословенске кинотеке  у свету добије значај који данас има, додао је он.

Пантелић је овом приликом прогласио 2017. за годину сећања на великог европског и светског глумца Светислава Ивана Петровића, рекавши да ће се радити на поновној афирмацији  великана филмске уметности чије је име избрисано неправедном одлуком власти 1945. године.

Он је позвао на вечерашње отварање Фестивала нитратног филма, на којем ће бити и један Петровићев филм из 1930.  за који се дуго веровало да је изгубљен.
Директор је захвалио управнику Архива Југословенске кинотеке Александру Саши Ердељановићу за програм са 110 брижљиво одабраних раритетних филмова наше и светске кинематогафије, а посебно је истакао добру сарадњу са колегама из страних архива са којима Кинотека заједно ради на проналажењу и представљању давно снимљених филмова.

Највише признање Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности – Златни печат Пантелић је уручио овогодишњој добитници, славној глумици  Душици Жегарац, а други добитник – редитељ Желимир Жилник примиће Златни печат на затварању Фестивала 15. јуна.

Претходно су приказани инсерти из филмова у којима је играла Душица Жегарац, почевши од „Деветог круга“ из 1960. Уследили су „Саша“, „Немирни“, „Буђење пацова“, „Опклада“, „Окупација Дубровника у 26 слика“, „Посебан треман“, „Вариола вера“, „Кућа поред пруге“, закључно са филмом „Љубав и други злочини“ из 2008.

Од давног тренутка када ју је Крешо Голик угледао у Пионирском парку и понудио јој да уђе у свет глуме, Душица Жегарац је деценијама кроз уметнички израз испољавала себе стварајући улоге најразличитијих жена, свакој дајући део себе на начин који изазива поштовање како код публике тако и код критике и чланова жирија разних фестивала, истакао је Пантелић.

Радила је са низом истакнутих редитеља, а већ за прву главну улогу младе Рут Алкалај у „Деветом кругу“ Франца Штиглица добила је награду на фестивалу у Пули. Још две Арене донели су јој филмови „Опклада“ Здравка Рандића и „Посебан третман“ Горана Паскаљевића.

За изузетан допринос уметности глуме добила је награду „Павле Вуисић“, а у монографији коју је тим поводом приредио о њој Ранко Мунитић назвао ју је „црна дама са звезданом сенком“.

Душица Жегарац је, примајући Златни печат, изјавила да је у први мах пожелела да побегне, али да јој је драго што није, јер јој је сада пуно срце.
Ваљда сам заслужила ово, трудила сам се, рекла је она, поздрављена бурним аплаузом.
Све што долази од институција као што је Кинотека или Филмски центар значи посебно вредна признања за све филмске раднике. Поручила бих министру културе, садашњем и будућима да чувају те институције, али и људе који их чине, који их воде и брину о њима, изјавила је она помињући Радослава Зеленовића, Мирољуба Стојановића , Пуришу Ђорђевића.

У Кинотеку смо као млади ишли свакодневно. И данас су многи филмски радници овде, хвала им и поздрављам ту моју велику филмску породицу, рекла је Душица Жегарац.
Плакете Југословенске кинотеке за изузетан допринос кинематографији добили су Жарко Драгојевић, Никола Којо, Зоран Цвијановић, Драган Бјелогрлић, Аница Добра и Милорад Мандић.

На свечаности су признања лично примили Цвијановић, Добра и Бјелогрлић, који су такође истакли значај Кинотеке за нашу кинематографију, за генерације филмских уметника и љубитеља.

Плакете Југословенске кинотеке за дугогодишњу сарадњу и допринос филмској уметности додељене су Националној кинотеци из Рима, Француској кинотеци и Музеју филма из Минхена, као и Ненаду Полимцу и Даниелу Рафаелићу из Загреба, Петру Карђилову из Софије и Јану Ерику Холсту из Осла.

Карђилов је изјавио да је у сарадњи са Југословенском кинотеком открио богатства која се ту чувају и захваљујући томе употпунио многа сазнања која се односе и на део бугарске филмске историје.

Полимац је истакао да му је посебно драго признање Кинотеке јер себе сматра једним од највећих „конзумената“ те институције већ готово пола века. Ту сам видео неке од најређих филмова и драго ми је што ћу и сада гледати бисере на нитратном фестивалу, рекао је он.

Остали страни добитници Плакета примиће их током Фестивала.

На свечаности је приказан кратки документарац, који се  6. јуна приказује у свим београдским биоскопима. Та продукција Кинотеке подсећа на премијеру „оживљених слика“ одржану 6. јуна 1896. године у кафани „Златан крст“ на Теразијама.

Данашња публика може да види део онога што су гледали наши преци пре тачно 120 година, када су представници браће Лимијер донели кинематограф. Београд је био десети главни град у Европи на премијерној турнеји чуда званог  покретне слике.

Програм и каталог 18. Фестивала нитратног филма >>>>

У слављеничкој години када на дан Југословенске кинотеке, шестог јуна славимо 120 година од прве биоскопске пројекције у Срба одржане у кафани Златан крст на Теразијама, још једном одржавамо Фестивал нитратног филма. Штавише, он је од дечачких и омладинских година стигао и до свога осамнаестог рођендана и постао пунолетан.

На овогодишњем Фестивалу учествује чак тридесет пет Кинотека и Архива из Европе, али и из Јапана и по први пут Сједињених Америчких Држава, са тридесет седам филмских програма.

Водећи се добрим искуствима из претходне две године када смо фестивалски програм, који је дотле био везан искључиво за период нитратног филма (1895-1953), проширили и надградили класицима који су снимани и у следеће две деценије, измењену, али са успехом потврђену нову концепцију нисмо мењали. У прилог томе иду и нека од великих редитељских имена у чијим остварењима ћемо уживати ове године: Сергеј Ејзенштајн, Тадаши Имаи, Алф Сјеберг, Марсел Лербије, Франтишек Влачил, Марио Солдати, Јежи Хофман, Александар Волков, Карољи Мак, Манфред Ноа, Рангел Валчанов…

Припремили смо и програме везане за старе филмове о Југославији и Балкану које никад нисмо видели, а посебно изненађење “само за одрасле” је програм аустријских раних еротских и недавно откривених порно филмова.

Своје учешће ове године Југословенска кинотека уз остале филмове на запаљивој филмској траци, обележиће и ретко виђеним програмом класика цртаног филма, који се чувају у њеном нитратном Архиву. Фестивал ће пратити и промоције значајних књига и нових ДВД издања везаних за историју нашег и светског филма, а посебно задовољство причињава нам долазак око тридесет гостију, како из земаља бивше Југославије, тако и из целе Европе, међу којима су многи истакнути историчари филма, директори кинотека, управници архива, значајни филмски архивисти…

Александар Саша Ердељановић, управник Архива Југословенске Кинотеке

Програм и каталог 18. Фестивала нитратног филма >>>

Министар кутуре и информисања Србије Иван Тасовац посетио је поводом Дана Југословенске кинотеке – 6. јуна ту установу културе од националног значаја.

У разговору са директором Југославом Пантелићем Тасовац је честитао 67. рођендан Кинотеци, која је, како је рекао, чувар историје српског и светског филма, али и наших личних сећања, а такође место сусрета и креативности између прошлости и будућности.
„У Кинотеци се не чувају само филмови које смо гледали, већ и успомене на људе са којима смо откривали најлепше кадрове светске кинематографије. Југословенска кинотека није само чувар историје српског европског и светског филма већ и чувар наших личних сећања“.

„Југословенској кинотеци, директору Југославу Пантелићу и његовом тиму, уз дужно поштовање што су препознали да музеј не треба и не сме да буде маузолеј, већ место сусрета и креативности између прошлости и будућности, честитам 67. нејубиларни рођендан“,  изјавио је Тасовац.

Дан Кинотеке, за који је изабран датум прве филмске пројекције у Београду и на Балкану (6. јуна 1896. године) обележен је данас свечаном доделом награда – Златни печат и Плакета Југословенске кинотеке. Том приликом директор Пантелић је у поздравном говору истакао да Кинотека наставља више него успешну сарадња са Министарством културе Србије.

Дан Југословенске кинотеке и 120 година од прве филмске пројекције у Београду и на Балкану биће обележени 6. јуна у новој згради Кинотеке свечаном доделом Златног печата и Плакета Југословенске кинотеке, као и отварањем 18. Фестивала нитратног филма.

Највише признање, Златни печат добили су редитељ Желимир Жилник (који ће га примити на затварању Фестивала) и дива нашег глумишта Душица Жегарац, саопштено је 3. јуна на конференцији за новинаре.

Плакете Југословенске кинотеке за дугогодишњу сарадњу и допринос филмској уметности додељене су установама Cineteca Nazionale из Рима, Cinémathèque Française из Париза и Film Museum из Минхена. Исто признање добили су и Ненад Полимац, Даниел Рафаелић, Петар Карђилов и Јан Ерик Холст.

Плакете Југословенске кинотеке за изузетан допринос кинематографији добили су Жарко Драгојевић, Никола Којо, Зоран Цвијановић, Драган Бјелогрлић, Аница Добра и Милорад Мандић.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић најавио је да ће истог дана. 6. јуна, у свим београдским биоскопима бити приказиван кратки документарац, у продукцији Кинотеке, који ће подсетити на премијеру „оживљених слика“ одржану 6. јуна 1896. године у кафани „Златан крст“ на Теразијама.

Данашња публика видеће део онога што су гледали наши преци пре тачно 120 година, када су представници браће Лимијер донели кинематограф. Београд је био десети главни град у Европи на премијерној турнеји чуда званог покретне слике.

Што се тиче Фестивала нитратног филма, иницијатор те специјализоване манифестације, управник Архива Југословенске кинотеке Александар Саша Ердељановић истакао је да ће током десет дана (од 6. до 15. јуна) на по два програма у салама у Узун Мирковој и у Косовској улици бити приказано око 110 филмова. Рекордан је број архива који учествују, чак 35, а долази и више од 30 гостију.

Слоган овогодишњег фестивала је „Кроз запаљиве митове“, а инспирисан је филмовима изабраним за отварање и затварање. То су два велика спектакла – „Јелена-Пад Троје“ (1924) Манфреда Ное и „Казанова“ (1927) Александра Волкова.

Много је значајних филмова на програму, неки од њих на новим, рестаурисаним копијама, а већина никада до сада није приказана у Београду, истакао је Ердељановић.
Из свог фонда Југословенска кинотека ће приказати два „запаљива“ програма – два филма чешко-америчког документаристе Александра Хакеншмида „Безразложна шетња“ (1930) и „Заборављено село“, у корежији са Хербертом Клајном (1941), као и велики програм анимираних класика из Америке, Русије, Немачке, Чешке и Румуније.

На програму су и два филма која су ових дана рестаурисана у Дигиталном одељењу Архива Југословенске кинотеке – словеначки „Срећно Kекец“ (1963) Јоже Галеа и македонски „Уклети смо Ирина“ (1973) Колета Ангеловског.

У оквиру фестивала биће представљена књига „Лексикон југословенског филма“, чији је аутор угледни филмски критичар из Загреба Ненад Полимац.

Директор Пантелић скренуо је пажњу и на немачки филм „Жена постоји, никада то не заборави“ редитеља Леа Митлера (1930). Главну мушку улогу играо је Светислав Иван Петровић, српски глумац и европска звезда у међуратном периоду, чијој ће изузетној каријери Кинотека посветити пажњу различитим програмима наредне године.