-Између љубави и мржње-

Да нам је неко пре седамнаест година, када смо тихо и ненаметљиво започели са поновном промоцијом нитратних (запаљивих) филмова на скромно замишљеном Првом фестивалу у Музеју Југословенске кинотеке у Косовској улици, рекао да ћемо и приближно оволико трајати, схватили би га као вицкастог шерета. Али, и у овом чудном данашњем свету у коме живимо сазданом „између љубави и мржње“ (што је и мото овогодишњег фестивала) пријатна изненађења су ретка, али се ипак дешавају.

А тада, када се десе, она су и за ауторе фестивала још већа. Наиме, нико није очекивао да у години кризе и свега не баш пријатног што нам се дешавало последњих месеци, број пријављених кинотека учесника буде више него рекордан, њих чак двадесет осам, због чега је фестивал продужен на читавих десет дана.

Иза позамашног броја учесника из чак двадесет две државе света крије се изузетно богат програм филмова, можда и најамбициознији у досадашњој историји фестивала. Концепција овогодишњег програма је унеколико измењена од досадашњих, са циљем да се у биоскопски мрак привуку неки нови млади љубитељи покретних слика. С обзиром да су и за нас филмови снимљени пре четири или пет деценија данас далека прошлост, сматрали смо да фестивал мора да промени опсег стриктно зацртаног нитратног периода (1895 – 1953) ширећи га све до класика из шездесетих и седамдесетих година. Тиме ћемо верујемо привући и нови круг публике а добити фестивал архивског филма у правом смислу те речи.

Из нашег Архива на сам почетак фестивала стиже тек завршена дигитално рестаурисана копија најзначајнијег домаћег филма између два светска рата Са вером у Бога (1932) легендарног Михајла Ал. Поповића, као и две пројекције са оригиналне нитратне траке, каквих у свету има на још само пар места. Страни програми пак, обухватају целу повест кинематографије, од првих натсинхронизованих снимака (тонбилдера) певача и глумаца са почетка прошлог века, филмова из Првог светског рата, класика немог филма двадесетих, анимираних бисера из тридесетих година, првих тродимензионалних филмова с почетка педесетих, нових рестаурација незаборавних и заборављених култ-дела од којих је најмлађе старије од четрдесет година. Смењиваће се у три дневне пројекције спектакли и драме, ратни филмови и комедије, кримићи и документарни филмови… Ови последњи биће посебно занимљиви јер ћемо по први пут у програмима из Велике Британије и Холандије видети кадрове наших и нама географски блиских крајева старе више од једног века, које до сада никада нисмо видели. Или је можда боље да уместо великих речи о квалитету филмова само споменемо неколико редитељских имена која су сама по себи гаранција у прилог претходних тврдњи: Орсон Велс, Чарлс Лотон, Мајкл Кертиц, Ернст Лубич, Евгениј Бауер, Александар Роу, Елио Петри, Хенинг Карлсен, Густав Моландер, Леон Поаре, Герхард Лампрехт, Јержи Хофман, Мартин Фрич, Хинек Бочан, Алфред Машин, Леитао де Барош…

Још једно изненађење за све љубитеље филма биће да ће фестивал по први пут приказивати филмове у две сале, на два различита места: поподневне програме у култном Музеју Југословенске кинотеке у Косовској улици а вечерњи програм у Свечаној дворани нове зграде Југословенске кинотеке у Узун Мирковој улици. За сам фестивал биће готово и ново ДВД издање Југословенске кинотеке из едиције „Други о нама“ са два ретка и мало позната немачка играна филма везана за српску историју, Мртвачка вечера на Бегаљици или Почетак буне на дахије (1923) Вилхелма Тилеа и Љубимица гувернера (1927) Фридриха Фехера.

Ако се свему овоме дода списак од око тридесетак угледних гостију, архивиста, историчара филма, филмских критичара из целе Европе, као и великог француског и светског редитеља Ива Боасеа, специјалног госта фестивала коме ће овом приликом бити уручен „Златни <печат“ највиша награда коју Југословенска кинотека додељује за допринос светској кинематографији, и те како имамо разлога за задовољство. Због тога вас позивамо да нам се и ове године придружите „негде између љубави и мржње“ у ишчекивању идућег фестивала и његовог пунолетства.

 Александар Саша Ердељановић

Преузмите програм Фестивала

Преузмите каталог Фестивала

23.04.2015   Други фестивал корејског филма

Синоћ је у свечаној сали Југословенске кинотеке отворен други по реду фестивал корејског филма (КФФИС2015) под називом Различите боје корејске кинематографије. Фестивал ће се одржати у периоду од 22. до 26. априла у новој згради Југословенске кинотеке у Узун Мирковој 1. У присуству званица из дипломатског кора, након коктела и мале закуске у организацији Амбасаде Републике Кореје, пригодним говорима присутнима су се обратили Марјан Вујовић, управник Музеја југословенске кинотеке, и господин Ли, амбасадор Републике Кореје у Београду, који је и отворио овај фестивал.

Пред пуном свечаном салом у Новој згради Југословенске кинотеке вечерас је отворен још један у низу значајних филмских догађаја, којима је домаћин Југословенска кинотека, Фестивал франкофоног филма који традиционално организује Француски институт у Београду, у оквиру Месеца франкофоније.

Њена екселенција, амбасадор Француске, госпођа Кристина Моро је са в.д. директором Радославом Зеленовићем, уз пригодне говоре отворила, у оквиру Месеца франкофоније у Београду, овај филмски догађај. Говорећи о изузетној сарадњи наше установе, Француског института и амбасаде Француске, директор Зеленовић је истакао огроман допринос Француске при изградњи новог депоа у Кошутњаку који је донирала француска Влада. 

Дан франкофоније, 20. март, слави се током целог месеца, када се посебно ангажују чланови заједнице окупљене у оквиру Међународне организације франкофоније која броји 200 милиона особа које говоре француски, односно 56 држава сталних чланица и 19 чланица посматрача. Међу њима је и Србија од 2006. године.

 Ових „Фестовских“ дана у Југословенској кинотеци су, гостима Феста, познатим филмским посленицима Џону Севиџу, Александру Сокурову и  Ричарду Драјфусу  уручена највећа признања институције за укупан допринос седмој уметности „Златни печат“. Признања је  добитницима уручио в.д. директор Кинотеке Радослав Зеленовић.

Приликом уручивања признања директор Зеленовић је још једном подсетио да су међу сада већ 32 добитника нашег признања , установљеном поводом стогодишњице филма 1995. године, Ђузепе де Сантис, Јиржи Менцел, Никита Михалков, Вим Вендерс, Лук Бесон, Жерар Депардје, Ралф Фајнс и многи други напоменувши да су сви лауреати морали да посете Југословенски кинотеку и лично приме признање.

Данас су у Музеју кинотеке добитницима уручена традиционална признања која се додељује на основу гласова српских филмских новинара и критичара Фипресци. На скромној свечаности награде су добили:

- за најбољи филм  „ТОП ЈЕ БИО ВРЕО“
- за најбољи документарно-играни филм „LOVE HUNTER, ПРИЧЕ ИЗ ЊУЈОРШКОГ ТАКСИЈА“
- за режију Слободан Скерлић за филм „ТОП ЈЕ БИО ВРЕО“
- за сценарио  Срђан Кољевић за сценарио филма „БРАНИО САМ МЛАДУ БОСНУ“
- за најбољу мушку улогу Никола Ракочевић  за улогу у филму „БРАНИО САМ МЛАДУ БОСНУ“
- за најбољу женску улогу Анита Манчић за улогу у филму „ТОП ЈЕ БИО ВРЕО“
- за монтажу Филип Дедић за филм „МАМУЛА“
- за најбољу фотографију Горан Воларевић за филм „МОНТЕВИДЕО, ВИДИМО СЕ“
- за музику Мањифико за филм „МОНТЕВИДЕО, ВИДИМО СЕ“
- за најбољи костим Драгица Лаушевић за филм „МОНТЕВИДЕО, ВИДИМО СЕ“
- за сценографију Иван Денић за филм „МАМУЛА“

  Најбољи страни филм у српским биоскопима у 2014. години, по мишљењу чланова Фипресција је филм „ЛЕВИТИЈАН“ (Русија) дистрибутер MCF

Специјална признања за животно дело додељена су постхумно Милану Митићу и Северину Франићу.