Jugoslovenska kinoteka i New Balkan Film Festival,
uz pomoć ambasade Kraljevine Švedeske, organizuju retrospektivu fulmova poznatog švedskog reditelja Rikarda Huberta (Richard Hoberts) u novoj zgradi JK.

Otvaranje ciklusa je u petak, 25.septembra u Svečanoj Sali, u Uzun Mirkovoj 1, sa početkom u 18.00 sati. Tom prilikom će gospodinu Hubertu biti uručena Plaketa Jugoslovenske kinoteke. Biće prikazano ukupno 6 filmova Rikarda Hubertaa, u sledećim terminima:

Petak, 25.9.

18.30 “Dvanaest letnjih meseci”/1988.

21.00 “Izvor radosti”/1992.

Subota, 26.9.

18.00 “Oko” / 1998

20.30 “Svi vole Alis” / 2002.

Nedelja, 27.9.

18.00 “Harijeve kćerke”/ 2006.

20.30 “U jednom pravcu za Antibe” / 2011.

Cena ulaznice je 200 dinara. Dobro došli u Jugoslovensku kinoteku.

Odluku Upravnog odbora Jugoslovenske kinoteke o izabranom kandidatu za direktora Jugoslovenske kinoteke možete poglrdati u.pdf formatu na ovom linku Saopstenje za javnost

На основу члана 35. став 2 и члана 36. Закона о култури („Сл.гласник РС“ број 72/09), члана 52. став 1. тачка 11. Статута Југословенске кинотеке – Установе културе од националног значаја, Одлуке о изменама Статута Југословенске кинотеке – Установе културе од националног значаја, број 1201 од 29. априла 2015. године и Одлуке Управног одбора Југословенске кинотеке – Установе културе од националног значаја број 2025/1 oд 3.07.2015. године

Управни одбор Југословенске кинотеке – Установе културе од националног значаја

Расписује

ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ИЗБОР ДИРЕКТОРА

Југословенске кинотеке – Установе културе од националног значаја

На конкурс за директора Југословенске кинотеке – Установе културе од националног значаја (у даљем тексту: Кинотека) могу се јавити кандидати који испуњавају следеће услове:

• стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године;
• најмање осам година радног искуства у области културе;
• да се против њега не води истрага и да против њега није подигнута оптужница за кривична дела која се гоне по службеној дужности;
• активно знање енглеског језика и познавање још једног светског језика;
• држављанство Републике Србије;
• општа здравствена способност.

Приликом избора кандидата за директора Кинотеке, Управни одбор ће посебно ценити и следеће услове:

• да познаје делатност, односно пословање архива и кинотека;
• да поседује организаторске способности.

Кандидати су обавезни да уз пријаву поднесу следеће доказе:

• предлог програма рада и развоја Кинотеке за период од четири године;
• оверену копију дипломе или уверења о стеченој стручној спреми;
• оверену копију радне књижице или доказ о радном искуству;
• радну биографију;
• уверење надлежног органа да се против њега не води истрага и да против њега није подитнута оптужница (не старија од шест месеци) за кривична дела која се гоне по службеној дужности;
• уверење о држављанству Републике Србије (не старије од шест месеци);
• извод из матичне књиге рођених;
• оверену копију личне карте;
• доказ о општој здравственој способности – лекарско уверење – оригинал.

Начин и рок подношења пријаве:

Пријава на конкурс садржи: име и презиме кандидата, датум и место рођења, адресу становања, потребне податке за контакт (телефон, e-mail), податке о образовању, податке о врсти и дужини радног искуства са кратким описом послова на којима је кандидат радио до подношења пријаве на јавни конкурс и одговорностима на тим пословима, податке о стручном усавршавању и податке о посебним областима знања.

Документа за конкурс се достављају у оригиналу или фотокопији које су оверене код надлежног органа.

Рок за подношење пријава кандидата на конкурс је 15 дана од дана објављивања конкурса у дневном листу Политика, издање за територију целе Републике Србије.

Неблаговремене, непотпуне и неразумљиве пријаве уз које нису приложени сви потребни докази Управни одбор неће разматрати.

Пријаве на конкурс са доказима о испуњавању услова са назнаком „За конкурс“ подносе се писаним путем, препорученом пошиљком у затвореној коверти на адресу Југословенска кинотека – Установа културе од националног значаја, Београд, Узун Миркова 1 или лично сваког радног дана од 9:00 до 16:00 часова на исту адресу, Београд, Узун Миркова 1.

Поступак избора:

Управни одбор Југословенске кинотеке – Установе културе од националног значаја ће у року од 30 дана од дана завршетка јавног конкурса спровести изборни поступак увидом у податке из пријаве, увидом у документа достављена уз пријаву и усменим разговором са учесницима јавног конкурса који испуњавају све услове предвиђене конкурсом. Датум усменог разговора са учесницима јавног конкурса биће одређен накнадно, о чему ће учесници јавног конкурса бити благовремено обавештени.

Достављене пријаве и документација кандидата који испуњавају све услове предвиђене овим конкурсом биће стављени на увид јавности постављањем на званичну интернет страницу Кинотеке.

Управни одбор ће након спроведеног поступка предложити Министарству културе и информисања једног кандидата за директора Југословенске кинотеке – Установе културе од националног значаја.

Влада Републике Србијe, као оснивач Кинотеке, именује директора на основу предлога Управног одбора, који је претходно усвојен од стране Mинистарства културе и информисања, на период од четири године.

Сва обавештења о јавном конкурсу даје: Миљана Дедовић, правник Југословенске кинотеке, тел. 011/2622-555

ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРA
Јелена Митровић, с.р.

По дугогодишњој традицији Југословенска кинотека је прославила 6.јун, дан када је у Београду,  на Теразијама, у кафани „Златни крст“ одржана прва филмска пројекција у Србији, само пола године касније, од светског приказивања покретних слика у у Гранд кафеу у Паризу. Тај датум је Кинотека узела као свој дан и прославља га на пригодној свечаности.

Ове године су ту свечаност увеличали својим присуством два велика имена светске кинематографије, Ив Боасе француски редитељ и Миљен Крека Кљаковић сценограф, којима је додељено највише признање Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности. Након краћих филмских инсерата радова ове двојце великана печате им је уручио в.д.директор Радослав Зеленовић.

Свечаност прославе Дана кинотеке увећали су и представници из тридесетак филмских архива из окружења који су, у наставку програма испратили пројекције филмова којима је, уз пригодан говор управника Архива Александра Ердељановића, отворен 17. Фестивал запаљивог филма под слоганом „Између љубљви и мржље“ 

Погледајте фотографије са свечаности прославе Дана кинотеке.

На данашњој конференцији за медије, организованој поводом предстојеће прославе „Дана Кинотеке“  6.јуна,  одржаној у сали на другом спрату зграде у Узун Мирковој, представницима медија обратили су се:

В.д. директора,  Радослав Зеленовић који је говорио о Кинотеци у протеклих годину дана, шта смо и колико урадили,

Управник Архива Александар Ердељановић, који је новинаре упознао са филмовима предвиђеним за 17.Фестивал нитратног филма и неким будућим правцима овог фестивала,

Управник Музеја Марјан Вујовић, који је говорио о програмима и програмским целинама, који ће након Фестивала бити приказани у нашим салама, при чему је акценат постављен на обавештење читаоцима, слушаоцима и гледаоцима да ће се пројекције у згради у Узун Мирковој одржавати и у летњим месецима без прекида. Музеј у Косовској неће радити у јулу и августу.

и Помоћница директора за економско-финансијке и рачуводствене послове, која је обратила пажњу новинарима на финансијске уштеде које је Кинотека остварила.

Прослава дана Југословенске кинотеке у оквиру које ће се доделити највиша признања наше установе за допринос филмској уметности, која ће ове године бити додељена Иву Боасету и Миљену Креки Кљаковићу, и у оквиру које ће бити свечано отворен 17. Фестивал запаљивог филма, одржаће се  06.06.2015. са почетком у 19.00 часова у згради у Узун Мирковој 1.

Редитељ Ив Боасе (Yves Boisset) и сценограф Миљен Крека Кљаковић овогодишњи су  добитници Златног печата Југословенске кинотеке.

Плејади великих имена светске филмске уметности, добитника Златног печата Југословенске кинотеке, ове године се придружује и француски синеаста, редитељ Ив Боасе.

Господин Боасе није странац у Београду. Његови филмови су приказивани на ФЕСТ-у („Атентат“, „Стање редовно“, „Љубичасти такси“…), док је 1982.године вишемесечни рад у Београду крунисан филмом „Цена опасности“, у копродукцији са Авала филмом.

Каријеру је почео као филмски критичар и асистент познатим редитељима: Рене Клеману, Виторију де Сики, Жан Пјер Мелвилу.

Као самосталан аутор дебитује 1968. године филмом „Коплан спасава своју кожу“, акционим филмом у џемсбондовском маниру.

Као мислећи интелектуалац левичарског опредељења, своја најбоља дела смима током седамдесетих година. Заједничка црта свих филмова из овог периода је критика званичне политике („R.A.S“ – „Стање редовно“), стања у друштву („“Dupont lajoie“ – „Догађаји у ауто-кампу“) и раскринкавање заташканих афера („Le juge Fayard dit le Sheriff“ – „Судија звани шериф“).

У његовим филмовима глумили си неки од најзначајних француских и светских глумачких имена. Поменимо само Жан Луј Трентињана, Мишел Пиколија, Филипа Ноареа, Лина Вентуру, Фред Астера и Ли Марвина…а од дама Шарлоту Ремплинг, Ани Жирардо, Агостину Бели, Џин Сиберг…

Филмографија Ив Боасеа броји 20 играних филмова и 24 телевизијских пројеката. За своје филмове добитник је више међународних признања укључујући награде на фестивалима у Берлину и Карловим Варима.

Миљен Крека Кљаковић рођен је у Осијеку. Светски је познат и признат сценограф, који већ готово 40 година својим сценографијама даје значајан уметнички допринос многим домаћим и страним филмовима и ТВ  серијама.

За свој рад је награђиван многобројним  наградама међу којима су Златна Арена фестивала у Пули, филмска награда Цезар, Европска филмска награда за сценографију у филму „Деликатесна радња“….  Био је номинован и за престижну награду за ТВ стваралаштво ЕМИ, за сценографију ТВ филма „Распућин“.

У југословенској и српској кинематографији оставио је велики траг сценографијама у филмовима: „Специјално васпитање“,  „Мирис пољског цвећа“, „Сок од шљива“, „Дом за вешање“, „Андерграунд“, „Варљиво лето ’68.“ и многим другим.