Jedanaesta Slobodna Zona održaće se od 5. do 10. novembra u osam bioskopa u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će biti svečano otvoren 5. novembra u 20 sati u Centru Sava, projekcijom dokumentarnog filma Ejmi reditelja Asifa Kapadije, portret pevačice i kantautorke Ejmi Vajnhaus kakvu je malo ko znao. Festival će svečano otvoriti Olja Bećković.
Za projekcije u Jugoslovesnkoj Kinoteci, karte će se kupovati na dan projekcije po ceni od 300 dinara.
Izveštaj FIAF-a ( La Fédération Internationale des Archives du Film) kako je u Kinotekama sirom sveta obelezen 27.oktobar Svetski dan audiovizuelne bastine možete preuzeti odavde u .pdf formatu.
Синоћ је, у скоро попуњеној свечаној салу здања у Узун Мирковој 1, отворен четврти по реди Фестивал турског филма. Фестивал су, краћим говорима, отворили Марјан Вујовић, управник Музеја Југословенске кинотеке, и директор Канцеларије за културу и туризам Амбасаде Републике Турске Ису Јајла. 
Посебан аплауз добио је гост Фестивала, турски редитељ Осман Синав, чијим је филмом Дуга Прича отворен овај традиционални догађај.
Гостовање господина Синава је искоришћено за још један упис у Књигу утисака Југословенске кинотеке.
У оквиру 4. Фестивала турског филма који се 28.10.2015. године са почетком у 18 часова отвара у згради Југословенске кинотеке у Узун Мирковој 1, биће приказано пет остварења турских редитеља снимљениход 2011. до 2014. године
U okviru svetskog Dana audiovizuelnog nasleđa u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u Kosovskoj 11, sutra 27.10.2015 se prikazuje ciklus filmova velikana srpskog filma Đorđa Đoke Bogdanovića, sa početkom u 17, 19 i 21 čas.
U zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj 1, od nedelje 25. do utorka 27. oktobra biće održan 14. Festival italijanskog filma koji Jugoslovenska kinoteka organizuje u saradnji sa Italijanskom federacijom kino-klubova i Univerzitetom za strance Dante Aligijeri iz Ređo Kalabrije. Tom prilikom biće prikazano četiri premijerna filma. Festival će otvoriti poslednji film oskarovca Garbijelea Salvatoresa u produkciji Ridlija Skota DAN KAO ITALIJANI.
Detalji o programu Festivala italijanskog filma u .pdf formatu
МУЗЕЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ – Косовска 11 од 14. до 18. октобра
ФОКУС: ПЈЕР ПАОЛО ПАЗОЛИНИ
КО ЈЕ (БИО) ПАЗОЛИНИ
(на вест о смрти Пјера Паола Пазолинија)
Четири правца су се укрштала на Пазолинијевом путу до успеха; били су то роман, поезија, критика и филм. Та његова свеприсутност, да се разумемо, није била плод тврдоглавости типичне за „self-made-man“-а који програмира своју каријеру; њега, Пазолинија, подстицала је на то пренабујала љубав према животу који је сам дефинисао „пороком, готово дрогом“…. за више информација прочитајте текст у месечном Програму
ЗГРАДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ – Узун Миркова 1 од 14. до 24. октобра
ФОКУС: МАРТИН СКОРСЕЗЕ
Мартин Скорсезе рођен је 17. новембра 1942. године у Њујорку. Као један од најталентованијих редитеља данашњице, припада групи филмаџија која се појавила средином 60-тих година XX века, а коју су медији назвали „Нови Холивуд“.
Рођен у фамилији италијанских имиграната пореклом са Сицилије, Мартин је подигнут у строгом римокатоличком окружењу што ће обележити његова филмска остварења која се махом баве искупљењем за почињене грехе, мачизмом и добраном дозом насиља. Услед астме, Скорсезе није могао да учествује у разноразним друштвеним и спортским манифестацијама у свом окружењу, те су га родитељи водили у биоскоп… за више информација прочитајте текст у месечном Програму
Почасна награда Гоја 2014: Антонио Бандерас
Антонио Бандерас, глумац из Малаге, добитник је почасне награде„Гоја“ за животно дело 2014. године. Шпанска академија за филм донела је ову одлуку на основу „блиставе каријере на обе стране Атлантика, током које је развио глумачку свестраност, показао се као режисер и крочио и на поље продукције“.
Циклус обухвата низ филмова у којима је глумио Антонио Бандерас између 1985. и 1990. године, као и други филм на којем је радио као редитељ. Ово је несумњиво програм који пружа увид у разлику између ове две фазе Бандерасовог рада на филму: глумачке фазе (која је уједно и занимљив приказ шпанске кинематографије осамдесетих година) и потоњег преласка иза камере у улогу редитеља.
У оквиру овог циклуса који су отворили Марјан Вујовић, управник Музеја и Енрике Камачо, управник института Сервантес биће проказано приказано пет остварења од којих су четири премијерна приказивања у Србији.
