Panel na temu Koprodukcije Slovenija-Srbija – Iskustva i budućnost održan je 22. novembra u Multimedijalnoj sali Kinoteke, pod pokroviteljstvom Filmskg centra Srbije (FCS), a u okviru Dana slovenačkog filma, koje organizuje Društvo Sava u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom od 22. do 25. novembra.

V.d. direktora Filmskog centra Slovenije Nerina Kocjančić, direktor FCS-a Boban Jevtić i veći broj iskusnih, ali i mladih producenata iz dve zemlje razgovarali su kako o dosadašnjoj saradnji u oblasti produkcije i distribucije, tako i o mogućnostima novih načina i fondova za sufinansiranje manjinskih koprodukcija. Moderator panela bio je izvršni producent Dana slovenačkog filma Miloš Ivanović.

Ideja je, kako je rekao Jevtić, da se unese praktična nota u ovu manifestaciju, koju je FCS podržao i prošle jeseni u njenom prvom izdanju. Pružamo šansu producentima da se upoznaju, da vide ima li prilike da sarađuju, kakvi su im interesi u tom pogledu. Inače, oba filmska centra su otvorena za koprodukcije, istakao je on.

Nerina Kocjančić je izjavila da se radi na tome da Dani slovenačkog filma u Srbiji postanu redovni, da se održavaju svake godine i da se nada većem budžetu za tu manifestaciju. Došla sam na drugo izdanje da vidim šta može još bolje da se uradi, a ovaj panel je prijatno iznenađenje, rekla je ona, dodajući da se treba angažovati i na privlačenju publike.

I naši i vaši filmovi su dosta prisutni na festivalima, evo upravo je Dobra žena pobedila na festivalu u Ljubljani, ali nam je želja da ti filmovi idu i u bioskope, na redovan repertoar, kazala je Nerina Kocjančić.

U tom smislu jedna od tema panela bila je distribucija. Producentkinja Eva Rorhman (Forum Ljubljana) primetila je da FCS podržava snimanje manjinskih koprodukcija, ali ne i njihovu distribuciju, tako da su njeni filmovi Inferno i Pejzaž broj 2, koji su imali manjinskog koproducenta iz Srbije, slabo prošli u srpskim bioskopima. S druge strane, Filmski centar Slovenije za manjinske filmove koje je sufinansirao daje do 10.000 evra za troškove distribucije, pa je projekat u kojem je ona bila manjinski koproducent Parada postigao veliku gledanost u Sloveniji.

Pored para za promociju, bitno je i da li ste našli agilnog distributera. Ako vam obezbedi termin od dva popodne u multipleksu tokom jedne sedmice, onda su i rezultati slabi, dodala je Eva Rorhman.

Boban Jevtić je napomenuo da je to jedan od velikih problema, jer nema smisla sufinansirati snimanje ako se posle niko ne potrudi da film prikaže. Mislim da ćemo ubuduće to usloviti: ako država daje pare za koprodukciju, da producent ima obavezu da deo tog novca uloži u distribuciju, najavio je on.

Mlada slovenačka producentkinja Viva Videnović (Strup), koja sarađuje na novom projektu, trileru sa srpskim producentom Markom Jocićem (Viktorija film) istakla je da o distribuciji treba misliti puno pre završetka snimanja, kao i o promociji što se već i radi, na primer, putem internet stranice određenog filma.

Marko Jocić je rekao da je njegov Procep u slovenačkim bioskopima prošao u skladu sa očekivanjima, s obzirom da je to žanrovski film (horor). FCS u poslednje vreme podržava i žanrovski film, to je potrebno, to dovodi publiku. Moja kompanija je radila i umetničke i komercijalne filmove i mislim da je svakoj kinematografiji potrebno i jedno i drugo, naglasio je Jocić.

Nerina Kocjančić je izjavila da za Filmski centar Slovenije nije stvar u žanru nego u scenariju. Kada se pojavi dobar scenario, podržimo ga, kao što je bio slučaj sa hororom Idila, rekla je ona, dodavši da je ove godine organizovana “scenarnica” u okviru koje je Srđan Koljević radio sa autorima deset projekata u razvoju.

Boban Jevtić je najavio da će FCS otvoriti konkurs posebno za žanrovski film. Za svaki konkurs stiže puno prijava, 80-90. Komisije uglavnom podrže umetnički ili angažovani projekat, ne i komercijalne filmove, a oni treba da budu motor industrije, objasnio je on. Takođe, u planu je poseban konkurs za filmove sa nacionalnom temom.

Slovenački producent Zoran Dževerdanović (Blade productions) predložio je da se u FCS otvori mogućnost za sufinansiranje manjinskih koprodukcija i kada je reč o kratkom metru, što se u Sloveniji već radi.

Iskusni Branislav Srdić (Aatalanta), koji je sa srpskim kolegama radio na Turneji i Buđenju iz mrtvih, govorio je o tome kako izbeći umetničke kompromise u okviru koprodukcija.

U Sloveniji se, istina gleda prvo na scenario, da li je dobar film, ali se dosta razmišlja i šta taj film znači za slovenačku kulturu, na kojim će se lokacijama snimati, ko će biti u ekipi. Koprodukcija je često kao šah: ako je montažer tvoj, onda moraš da uzmeš moju skripterku. Mislim da to nije u redu. Jedino je važno je da je film dobar, naglasio je Srdić.

Slovenački fond za manjinske koprodukcije ove godine bio je 200.000 evra, a u Srbiji oko pola miliona evra.

Srdić je pomenuo mogućnost da sve zemlje iz regiona ulože u jedan fond i da projekti iz svih tih zemalja mogu da konkurišu bez obzira odakle je autor. Državne granice mi ne leže, dodao je on.

Ideja o regionalnom fondu nije nova. Pokretana je na različitim nivoima, mada bez pravih rezultata. Sada se ponovo aktivira Sinemanetvork, mreža šireg regiona, sa 11 zemalja, o čemu je bilo reči ovog meseca na festivalu u Solunu, napomenuo je direktor FCS-a Boban Jevtić, dok je Nerina Kocjančić predstavila zajednički fond Slovenije, severne Italije i Hrvatske.

Na panelu u Kinoteci predloženo je i organizovanje bilateralnh produkcionih marketa. U razgovoru su učestvovali i Milan Stojanović (Sense production), Rok Sečen (Monoo), Marina Gumzi (Nosorogi) i Boštjan Ivković (Arsmedia).