Ukleti smo, Irina (1973)

U zabačenom planinskom selu zajedno žive otac Vitan vodeničar, sin Damjanko i njegova žena Irina. Damjanko odlazi u vojsku, a Irina ostaje sama da živi sa svekrom. Privučen Irininom lepotom, Vitan se teško obuzdava. Kada se Irina jednom poseče na nož on joj posisa krv a ona istrči u šumu po jakoj kiši. Našavši je onesvešćenu donese je u postelju a kada se ona razbudi između njih izbije ljubavna strast. Nenajavljeno se vrativši, Damjanko ih vidi u šumi dok vode ljubav. Damjanko nestaje, a seljak koji je Vitanu doneo pšenicu u mlin mu saopštava da se Damjanko vratio iz vojske i da ga očekuju već sutradan. Svesni uklete sudbine i zla koje se uvuklo u njih, Irina i Vitan ga iščekuju. Po dolasku, Damjanko pretuče i siluje Irinu, a Vitan, koji je sve to video pobegne u šumu. Očajna Irina moli Damjanka da je ubije ali joj on predloži da svi ponovo žive zajedno...

* * *

Ukleti smo Irina, prvi rediteljski pokušaj popularnog makedonskog, ali i šire, jugoslovenskog glumca Koleta Angelovskog samo je delimično opravdao visoka očekivanja javnosti u vreme nastanka. Porodična kamerna drama smeštena u usamljenu vodenicu, pružila je pre svega priliku vrsnim glumcima kakvi su Bata Živojinović, Neda Arnerić i Meto Jovanovski da se razmahnu i pokriju tanušan scenario koji se više zadržao na spoljnim manifestacijama tragedije, nego na psihološkoj razradi likova razdiranih ljubavlju, grehom i željom za osvetom. Ipak, muzika zasnovana na zvuku podneblja i funkcionalna crno-bela fotografija, uz već spomenutu glumu, uzdigli su ovaj film u bolja ostvarenja neplodne prve polovine sedamdesetih godina, (posle obračuna sa “crnim talasom“), što mu je omogućilo i solidnu bioskopsku eksploataciju. Kopija filma je digitalno restaurisana u Odeljenju za digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke 2015. godine.

_________
“Film je snimljen po motivima pripovjetke suvremenog makedonskog pisca Živka Činga, ali je ona u scenariju znatno izmijenjena, čak stavljena u neko prošlo vrijeme i obavijena kobnim znamenjima neke romantičarske ljubavi, koja je griješna, a to znači osuđena na propast i nesreću. (...) Tako je napravio film koji nije mlad, jer je rađen po starinskoj maniri, a niti dovoljno zreo kao kreacija, da bi se po njemu moglo suditi o filmskoj budućnosti režisera Angelovskog!“

Mira Boglić, Vjesnik, četvrtak 15. 11. 1973. str. 7