- Start: 27/10/2017 18:00
- End: 27/10/2017 20:00
| Наслов | Суботом увече |
|---|---|
| Подаци | (ЈУГ, 1957) |
| Улоге | Радмила Андрић, Зоран Стојиљковић |
| Режија | Владимир Погачић |
| Место | Свечана сала, Узун Миркова 1 |
|---|---|
| Датум | 27. октобар 2017. |
| Време | 18:00 |
| Програм | 60-а годишњица филма |
Година производње: 1957
Трајање: 91 минут
Техника: 35мм стандард, ц/б
Земља производње: Федеративна Народна Република Југославија
Продукција: Авала филм
Улоге: На кошави - Зоран Стојиљковић, Радмила Радовановић; Доктор - Милан Срдоч, Павле Вуисић; Свира одличан џез - Дејан Ðуровић, Снежана Михајловић, Смиљка Илић.
Сценарио: Драгослав Илић
Музика: Бојан Адамич
Монтажа: Милада Рајшић-Леви
Сценографија: Властимир Гаврик
Сниматељ: Александар Секуловић
Режија: Владимир Погачић
Први југословенски омнибус филм, Суботом увече Владимира Погачића, доноси три приче из београдског ноћног живота.
Прва прича: На кошави – Двоје младих људи има стамбени проблем који им отежава везу и тек када старији схвате о чему се ради, проблем бива решен.
Друга прича: Доктор - Вечито усамљени страствени љубитељ бокса, зван Доктор, остаје сам чак и кад се прослави његов боксерски миљеник.
Трећа прича: Свира одличан џез - Младић се не усуђује да приђе девојци која му се свиђа и због тога пати.
Владимир Погачић
Владимир Погачић (23.9.1919., Карловац - 13.9.1999., Београд) један је од најистакнутијих филмских аутора социјалистичке Југославије током педесетих година, а потом дугогодишњи угледни директор Југословенске кинотеке у Београду.
Пре Другог светског рата студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Загребу, а после рата филм на Високој филмској школи у Београду; у међувремену је, од 1945. до 1947., био драматург и режисер на Радио-Загребу, а бавио се, још од пре рата, и позоришном режијом (1947. режирао је Пушке госпође Карар, први Брехтов комад изведен у Југославији).
Као филмски режисер дебитовао је 1948. Причом о фабрици, у продукцији Звезда филма из Новог Сада. Међу Погачићевим филмовима издвајају се први југословенски шпијунски филм Последњи дан (1951), настао према сценарију Оскара Давича, Аникина времена (1954), први југословенски филм дистрибуиран у Сједињеним Државама, темељен на новели Иве Андрића, Велики и мали (1956), први југословенски целовечерњи играни филм награђен на неком међународном фестивалу (за режију у Карловим Варима), Суботом увече (1957), репрезентативни филм савремене тематике оног доба, те Сам (1959), за оно време неуобичајено психолошки оријентисан партизански филм. У продукцији Јадран филма снимио је филмове Пукотина раја (1959) и Човјек са фотографије (1963), којим је и закључио свој опус. Режирао је и неколико документарних (нпр. Сведочанства о Тесли, 1955) и телевизијских филмова.
Од 1954. до 1981. био је директор Југословенске кинотеке и за то време је изразито унапредио њену делатност, обезбедивши јој велики међународни углед. У раздобљу између 1969. и 1971. те 1979. и 1981. био је потпредседник FIAF-а (Међународна организација филмских архива), а између 1972. и 1979. и председник; у раздобљу председниковања FIAF-ом био је и потпредседник Савета за филм, радио и телевизију (CICT) при UNESCO-у. Такође је био и предавач на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (касније Факултет драмских уметности) у Београду, те главни уредник утицајног часописа Филм данас.