Сећање на… ТАДЕУШ ХМИЕЛЕВСКИ

Недавно преминули пољски редитељ, сценариста и продуцент Тадеуш Хмјелевски припадао је генерацији аутора који су реанимирали и модернизовали пољску кинематографију у другој половини педесетих година прошлог века, уздигавши је међу водеће у Европи. Критички филмови Анджеја Вајде, Анджеја Мунка, Јежија Кавалеровича, Казимјежа Куца, Војћеха Хаса, Тадеуша Конвицког извршили су морални препород у матичној кинематографији, али и шире у источноевропском филму, а беспоговорно су утицали и на француски нови талас. Но, за разлику од осталих аутора који су били окренути драмском жанру и субјективном посматрању живота и опстанка младих људи у социјализму, Тадеуш Хмјелевски окренуо се тада заборављеној и скрајнутој филмској врсти – комедији.

Овај учесник Покрета отпора у Другом светском рату, који је још пре пунолетства био припадник Пољске народне војске (као и његов отац, убијен у комунистичком режиму после рата), демобилисао се 1948. године и уписао Националну филмску школу у Лођу, где је дипломирао 1954. Већ његов први играни, а према мишљењу многих и најбољи филм Ева хоће да спава (Ewa chce spač) из 1958. године, изазвао је шок код политичких ауторитета, али и одушевљење код гледалаца жељних нормалних људских тема испричаних у хумористичком тону. Дело епизодичне структуре, пуно сатире и апсурда, које подсећа на најбоље америчке „скрубол“ (sсrewball) комедије из тридесетих година, о девојци која се трагајући за станом сусреће с тупошћу бирократије и полицијског апарата, годинама није могло да буде приказано у другим земљама социјалистичког лагера. У наставку каријере Хмјелевски је остао веран жанру комедије и снимио низ успешних филмова, какви су Два господина „Н” (Dwaj panowie „N”) из 1962. и Где је генерал? (Gdzie jest general...) из 1964, али они ипак нису имали свежину и стилску чистоту његовог првенца.

Троделна пикарска комедија Како сам започео Други светски рат (Jak rozpetalem druga wojne swiatowа) из 1969. године, пустоловна прича о антихероју који је прошао пут од „случајног узрочника” Другог светског рата и логораша, до ратника у Северној Африци, борца Пољске народне армије и „ратног хероја”, други је кандидат за најбоље остварење у опусу Тадеуша Хмјелевског. На том и на многим другим његовим филмовима као асистент редитеља и повремени сценариста помагала му је супруга Халина.

У другом делу каријере Хмјелевски је одступио од свог уобичајеног комичног жанра, па је тако режирао на Пољском националном фестивалу награђивана остварења: криминалистички филм У тишини ноћи (Wsrod nocnej ciszy) из 1978. и историјску драму Верна река (Wierna rzeka) из 1987. године, по класичној новели Стефана Жеромског. Након тога, само још једном појавио се на филму, и то као сценариста забавне комедије Богу иза леђа (U Pana Bogu za piecem) из 1998. године, у режији Јацека Бромског, потписавши се на шпици под псеудонимом Зофија Милер. Иако није спадао у водеће редитеље и покретаче пољског критичког филма, Тадеуш Хмјелевски дуже од четири деценије био је значајан учесник свих успона и падова те светски значајне кинематографије.

Александар Саша Ердељановић