• Start: 04/03/2019 17:00
  • End: 05/03/2019 23:30

ФИЛМСКА РЕВИЈА

Сећање на... Стенли Донен (1924–2019)

Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11 / 4. и 5. март 2019.

 

Понедељак, 4. 3.

17.00 ПЕВАЈМО НА КИШИ (САД, 1952)
Singin’ in the Rain
Улоге: Деби Рејнолдс (Debbie Reynolds), Џин Кели (Gene Kelly)
Режија: Стенли Донен (Stanley Donen), Џин Кели (Gene Kelly)

19.00 СМЕШНО ЛИЦЕ (САД, 1957)
Funny Face
Улоге: Одри Хепберн (Audrey Hepburn), Фред Астер (Fred Astaire)
Режија: Стенли Донен (Stanley Donen)

21.00 ПИКНИК У ПИЖАМИ (САД, 1957)
The Pajama Game
Улоге: Дорис Деј (Doris Day), Џон Рејт (John Raitt)
Режија: Стенли Донен (Stanley Donen)

 

Уторак, 5. 3.

17.00 ПУТОВАЊЕ УДВОЈЕ (ВБ, 1967)
Two for the Road
Улоге: Одри Хепберн (Audrey Hepburn), Алберт Фини (Albert Finney)
Режија: Стенли Донен (Stanley Donen)

19.00 АВАНТУРЕ СРЕЋНЕ ЛЕДИ (1975)
Lucky Lady
Улоге: Џин Хекман (Gene Hackman), Лајза Минели (Liza Minnelli)
Режија: Стенли Донен (Stanley Donen)

21.00 ДВА ФИЛМА ЗА ГРОШ (САД/ВБ, 1978)
Movie Movie
Улоге: Џорџ Скот (George C. Scott), Триш ван Девере (Trish Van Devere)
Режија: Стенли Донен (Stanley Donen)

 

Сећање на... Стенли Донен

Један од последњих живих редитеља златног доба Холивуда Стенли Донен преминуо је 21. фебруара 2019. у 94. години.

Рођен је у Колумбији (Северна Каролина) 13. априла 1924. Отац му је био власник неколико продавница женске одеће. Мали Стенли често је ишао с њим на његова пословна путовања у Њујорк, где би увече најчешће одлазио на Бродвеј и гледао мјузикле. У деветој години, када је гледао филм Flying Down To Rio с Фредом Астером и Џинџер Роџерс, пожелео је да се бави филмом и плесом. У шеснаестој години завршава средњу школу и одлази у Њујорк, а новац за карту даје му отац, који је био пун разумевања и подршке за жеље свог сина. Одмах по доласку у Њујорк добија улогу у бродвејском мјузиклу Pal Joey (1940), у ком је главну улогу тумачио Џин Кели, с којим убрзо постаје врло добар пријатељ и започиње сарадњу која ће потрајати неколико година. Дванаест година старији Џин Кели изјављивао је да се осећа као очинска фигура за тинејџера с југа. Следеће године Донен ради кореографију прво на позоришним даскама, а касније и у филмској верзији мјузикла Best Foot Forward.

У осамнаестој години режира и кореографише Келијеву играчку сцену у филму Cover Girl (1944), у којој Џин Кели плеше са самим собом у соби пуној огледала. Редитељ филма Чарлс Видор није веровао да је сцену могуће снимити, али су Донен, Кели и шеф студија „Колумбија” Хери Кон веровали и успели да је сниме. „Џин Кели био је тако добар плесач да је могао да отплеше кореографију у сцени тачно како треба у ритму с музиком.” Следећа чувена сцена коју је кореографисао и режирао била је она у филму Anchors Aweigh (1945), у којој Џин Кели плеше с анимираним мишем Џеријем.

Донен и Кели 1949. режирају мјузикл On the Town, који је сниман на локацијама Њујорка, где се дешава радња филма. Две године касније Донен режира Royal Wedding, чувен по сцени у којој Фред Астер плеше по зидовима и плафону собе. Та сцена ће тридесет година касније бити римејкована у споту за песму Лајонела Ричија „Dancing on the Ceiling”, који је такође режирао Стенли Донен.

Најуспешнији филм који ће Донен и Кели урадити заједно као кореографи и коредитељи јесте сада већ легендарни филм Певајмо на киши (Singin in the Rain, 1952), с Келијем, Фредом Астером и Деби Рејнолдс у главним улогама.

Нажалост, дугогодишње пријатељство и сарадња Донена и Келија прекинуће се после снимања филма It’s Always Fair Weather (1955) због честих свађа. Кап која је прелила чашу била је Келијева женидба плесачицом Џин Којн, Доненовом бившом супругом, 1960.

За филм Пикник у пижами (The Pajama Game), с Дорис Деј у главној улози, као кореографа ће ангажовати тада младог и неафирмисаног Боба Фосија, који ће касније постати познати кореограф и редитељ (Кабаре, Лени, Сав тај џез...).

Шездесетих година 20. века мјузикли постају све мање гледани и све се мање снимају, те Стенли Донен прави заокрет у каријери и почиње да се доказује као редитељ у жанровски различитим филмовима које је снимао углавном у Европи и европским (ко)продукцијама. Међу тим филмовима били су Indiscreet (1958) с Ингрид Бергман и Керијем Грантом, The Grass is Greener (1960), велики хит Charade (1963) с Одри Хепберн и Керијем Грантом, Arabesque (1966) са Софијом Лорен и Грегоријем Пеком, Two for the Road (1967) с Одри Хепберн и Албертом Финијем и многи други.

Седамдесетих и осамдесетих година 20. века све мање снима, после неуспеха филмова Авантуре срећне леди (Lucky Lady 1975), Два филма за грош (Movie Movie, 1978) и научнофантастичног Сатурна 3 (Saturn 3, 1980) с Фаром Фосет у главној улози, који пролази лоше и код критике и код публике и бива номинован за Златну малину за најгори филм 1981. године. Последњи биоскопски филм, Blame It on Rio (Љубав у Рију, или како је почетком деведесетих преведен на овдашњим видео-касетама и телевизијама Рио је крив за све), снима 1984. После петнаестогодишње паузе снимиће ТВ филм Love Letters (1999).

Стенли Донен никад није био номинован за Оскар и Златни глобус за режију. Неправда је исправљена 1998. године кад је освојио почасни Оскар за животно дело и током говора запевао песму „Dancing Cheek to Cheek” и заиграо са статуом. Као тајну добре режије наводио је да је довољно имати добар сценарио, песме и глумце. „На вама је само да се појавите на снимању и да не сметате никоме.”

Ђорђе Зеленовић