Сећање на… СТЕФАНИ ОДРАН

Једна од најзначајнијих француских филмских глумица шездесетих и седамдесетих година прошлог века Стефани Одран (1932–2018) преминула је у 86. години. Иако је у домовини најпознатија по изузетно плодоносној сарадњи са својим тадашњим невенчаним супругом Клодом Шабролом, на светској слави ипак може да захвали улогама у два остварења овенчана Оскаром за најбољи филм ван енглеског говорног подручја, Дискретном шарму буржоазије (Le Charme discret de la bourgeoisie, 1972) Луиса Буњуела и Бабетиној гозби (Babettes gaestebud, 1987) Габријела Аксела, у којој је остварила насловну и можда најупечатљивију улогу у каријери.

Рођена је у Версају као Колет Сузан Дашевил. После очеве смрти, од раног детињства одгаја је само мајка, која ју је и усмерила ка глуми, тј. позорници. Почетком педесетих, након што је почела да похађа часове глуме, на аудицији је добила неколико позоришних улога, али ниједна јој није омогућила да озбиљније закорачи у театарске воде, те се окренула филму, на коме је и дебитовала 1957. Непуне две године касније десиће се преломни тренутак у њеном животу. Током снимања дебитанског филма великог Ерика Ромера У знаку лава (Le Signe du Lion, 1962) упознаје Клода Шаброла, с којим убрзо започиње сарадњу, „једну од најплодоноснијих између редитеља и глумца у историји кинематографије”. Од 1959. до 1980. Одранова и Шаброл снимили су заједно 23 филма, а њихово прво остварење били су Рођаци (Les Cousins). Професионална сарадња убрзо се претворила и у животну, званично потврђену 1963. када се, након што се он развео од своје дотадашње супруге, а она од Жана Луја Трентињана, с којим се упознала на часовима глуме, родио и њихов син, глумац и редитељ Тома Шаброл. Кошуте (Les Biches, 1968), Крик у тами (Le Boucher, 1970), Црвене ноћи (Les noces rouges, 1973), Виолета Нозијер (Violette Noziere, 1977) само су нека од остварења тог пара за која се може рећи да су постала класика како француске тако и светске кинематографије.

Иако је, чини се, велики број улога на почетку каријере добила захваљујући свом изгледу и држању (крупних плавих очију, горда, хладна, меланхолична, господски женствена), Одранова је с временом, сарађујући и с другим редитељима и учествујући и у интернационалним пројектима, свом филмском каталогу придодала и улоге које су одступале од очекиваних. Значајне роле остварила је и у телевизијским серијама и филмовима, у класичним биоскопским комедијама, криминалистичким, па чак и ратним (Велика прва дивизија, 1980) и акционим (Максимални ризик, 1996) филмовима.

Сходно свом таленту и богатој филмографији, Одранова је током каријере добила и готово све релевантне глумачке награде, међу којима су и два Цезара, БАФТА, Сребрни медвед и друга.

Петар Михајловић