Славни француски глумац Мишел Пиколи преминуо је у 95. години, 12. маја у кругу породице, која је вест о његовој смрти саопштила 18. маја.
Мишел Пиколи је био икона француског уметничког филма, а истовремено успешан у низу мејнстрим остварења. Сарађивао је са неким од највећих редитеља свог времена као што су Луис Буњуел, Жан-Лик Годар, Луј Мал.
Рођен је 27. децембра 1925. године у Паризу. Глумачку каријеру је започео 40-их година прошлог века и једно време играо паралелно у позоришту и на филму.
Сарадњу с великим редитељима започео је 1955. у мјузиклу „French Cancan“ Жана Реноара. Наредне године први пут је играо у неком Буњуеловом филму – „Смрт у башти“, а потом у још шест остварења славног аутора међу којима су најпознатија „Дневник једне собарице“, „Лепотица дана“ и „Дискретни шарм буржоазије“.
Врхунцем његове каријере сматра се улога у Годаровом филму „Презир“ (1963). У тој драми и романси партнерка му је била чувена Брижит Бардо.
Значајне су и Пиколијеве роле у филмовима Клода Сотеа – „Макс и скупљачи железа“, „Винцент“, „Франсоа“, „Пол“… и други.
Радио је и у позним годинама. Тако је 2011. играо насловну улогу у италијанско-француској копродукцији „Имамо папу“ Нанија Моретија.
У дугој и плодној каријери снимио је око стотину дугометражних играних филмова, а радио је и кратке и телевизијске филмове. Критика је истицала његову способност да се прилагоди најразличитијим улогама – од заводника или циника, преко полицајаца до гангстера или папе.
Четири пута је номинован за француску националну филмску награду Цезар. Освојио је награду за најбољег глумца у Кану 1980. године за улогу судије у филму италијанског редитеља Марка Белокија „A Leap in the Dark“. Две године касније поделио је награду за најбољу мушку улогу на фестивалу у Берлину, за ролу у филму „Une etrange affaire“ Пјера Граниер-Дефера.
Мишел Пиколи је био политички активан на левици, а међу његовим пријатељима били су филозофи Жан-Пол Сартр и Симон де Бовоар.