Славна британско-америчка глумица Оливија де Хевиленд, једна од последњих звезда Златног доба Холивуда, преминула је у Паризу у 104. години.
Оливија де Хевиленд била је последњи живи члан глумачке екипе филма „Прохујало са вихором“ (1939) Виктора Флеминга, у којем је остварила улогу Мелани Хамилтон, за коју је била номинована за Оскара за најбољу женску споредну улогу.
Током готово 50-годишње каријере играла је у више од 50 филмова, а Оскара је добила за главне женске улоге у филмовима „Сваком своје“ (1946) и „Наследница“ (1949). Била је најстарији живи оскаровац.
Живела је у Паризу од 1960. године, а рођена је у Токију 1. јула 1916. и убрзо се преселила са родитељима у Калифорнију. Њена сестра је такође филмска звезда и оскаровка Џоан Фонтејн, са којом је имала годинама проблематичан однос.
Оливија де Хевиленд скренула је на себе пажњу улогама у авантуристичким филмовима „Капетан Блад“ (1935) и „Авантуре Робина Худа“ (1938). Осим улогом у „Прохујало са вихором“, остварила је поштовање и учешћем у филмовима „Да зора не сване“ (1941), „Сваком своје“ (1946), „Змијско легло“ (1948), за које је била номинована и за Оскара.
Осим на филму, играла је и у позоришту и у телевизијским продукцијама. Између осталог, играла је и на Бродвеју. Освојила је Златни глобус за најбољу споредну женску улогу у ТВ серији „Тајанствена Анастазија“ (1986).
Колеге је поштују и због тога што се изборила за достојанственији статус глумаца у време када су холивудски студији имали потпуну контролу над њиховим улогама. Уз подршку Удружења филмских глумаца, тужила је Ворнер Брадерс због суспензије коју је добила на одређено време као казну због одбијања нежељених улога. Врховни суд Калифорније пресудио је у њену корист, а та пресуда, којом је глумцима поново враћена слобода у одлучивању о улогама. названа је Де Хевиленд закон.
Добитница је низа признања, укључујући Националну медаљу за уметност САД, француски орден Легије части, те британску титулу даме, а за допринос филмској индустрији добила је и звезду на холивудској Стази славних.