Швајцарски глумац европске репутације Бруно Ганц преминуо је 15. фебруара у свом дому у Цириху, у 78. години, после дуже болести.
Бруно Ганц је спадао међу најистакнутије глумце с немачког говорног подручја, а интернационалну славу стекао је улогом анђела у чувеном „Небу над Берлином“ (Der Himmel über Berlin, 1987) Вима Вендерса, као и насловном ролом у филму „Хитлер, последњи дани“ (Der Untergang, 2004) Оливера Хиршбигела.
Пред камерама је дебитовао 1960. године и у дугој и плодној каријери остварио више од 120 улога на филму и телевизији. Радио је до последњег дана, тако да ће га наша публика тек видети у „Кући коју је Џек саградио“ (The House That Jack Built, 2018) Ларса фон Трира и још неким филмовима.
Ганц је сарађивао са значајним редитељима и важио за глумца склоног интроспекцији, али је његов опус жанровски разноврстан. Био је писац Александрос у историјској драми „Вечност и један дан“ (Mia aioniótita kai mia méra, 1998) Теа Ангелопулоса, вампир у хорору „Носферату: Фантом ноћи“ (Nosferatu: Phantom der Nacht, 1979) Вернера Херцога, конобар Фернандо у романтичној комедији „Хлеб и лале“ (Pane e tulipani, 2000) Силвија Солдинија, српски мафијашки бос Папа у крими комедији „По реду нестајања“ (Kraftidioten, 2014) Hанса Петера Моланда, где му је један од партнера био Сергеј Трифуновић…
Европска филмска академија доделила је Бруну Ганцу 2010. године награду за животно дело. Међу многобројним признањима у Швајцарској, Немачкој и на фестивалима по свету, добио је и Златну арену у Пули 2001, као најбољи глумац у међународној селекцији, за улогу у филму „Хлеб и лале“.
Иначе, Ганц је каријеру започео у тетару. Деценијама је радио са утицајним позоришним редитељима попут Петера Задека или Клауса Пејмана, а у режији славног Петера Штајна 2000. године играо је Фауста у представи која је снимљена и за телевизију.