Фестивал нитратног филма одржава се 28. пут у Југословенској кинотеци, у свом редовном термину од 6. до 15. јуна, са близу 60 филмова из 23 земље Европе, Азије, Северне и Јужне Америке.
Нитрат 28 окупља филмове свих жанрова из немог и звучног периода светске кинематографије. Међу њима је више остварења која су се деценијама водила као изгубљена, а биће приказана и многа ретка дела спашена од нестајања путем дигиталне рестаурације, најављује директор и селектор Фестивала од његовог оснивања Александар Саша Ердељановић, сада и директор Југословенске кинотеке.
Ердељановић скреће пажњу на већ годинама утврђени програм „Други о нама – ми о себи”, с документарним и архивским филмовима везаним за градове и пределе Србије и бивше Југославије. Овога пута премијерно се приказује колор филм „Београд 1941“ немачког аматера Вернера Кроненберга који је снимио окупациону војску у разрушеном граду, али и један од првих домаћих филмова у колору – „Кајаком и сплавом низ Дрину“ сниматеља Владете Лимића, у продукцији „Планинарског друштва Фрушка Гора“ из Новог Сада. Овај предивно снимљени филм који прати целокупну експедицију друштва, снимио је фотограф туристичког предузећа „Путник“ Владета Лимић, који је такође аутор познатог остварења „Дрина“ из 1939 године. На фестивалу ће бити приказан и велики програм од десет предратних филмова пионира нишког филма, фотографа Ђорђа Васиљевића, који је познатији по делима које је снимао крајем Другог светског рата за потребе првих бројева „Филмских новости“.
Највеће изненађење Нитрата 28 представља филм недавно пронађен у Шпанској кинотеци „Убиство српске краљевске породице“ из 1903. године, у продукцији француске куће Браћа Пате. То је најстарији страни филм чија је тема везана за Србију и српски народ. Снимљен је свега два дана после „Мајског преврата“ и нестанка лозе Обреновића, приказиван је по свету, али никада у Србији.
У част 130 година од прве филмске пројекције у Србији и на Балкану – 6. јуна 1896. у ресторану „Златни крст” на Теразијама приказани су филмови „очева кинематографије” Браће Лимијер – и наш фестивал ће у ту част приказати на отварању фасцинантни документарни филм Тијерија Фремоа „Лимијер! Авантура почиње“ (2016), састављен од њихових 108 рестаурисаних филмова, уз ауторове пригодне коментаре.
Што се тиче класика, селектор издваја профеминистички и можда најбољи предратни филм Кенџија Мизогучија „Сестре из Гиона“ (1936), а уз њега „Успон Луја XIV“ (1966) Роберта Роселинија, до сада код нас неприказану историјску студију о најзначајнијем француском краљу.
Ту су и „Мала Лиза“ (1930) Жана Гремијона, рани звучни филм препун аудио-визуелних експеримената, затим један од најбољих француских филмова из доба немачке окупације у Другом светском рату „Ђаволова рука“ (1943) Мориса Турнера, амерички класик „Седмо небо“ (1927) Френка Борзејџија са магичним паром Чарс Фарел – Џенет Гејнор, најпознатија комедија холивудске скандалозне лепотице Кларе Боу – „То“ (1927) Кларенса Баџера.
Публика Фестивала нитратног филма премијерно ће видети и ретко приказивано дело из мексичког периода Луиса Буњуела „Река и смрт“ (1954), док увек снажну руску продукцију представља револуционарна драма „Узбуна (1917) највећег редитеља „царске кинематографије“ Евгенија Бауера, док совјетски филм презентује култни и деценијама изгубљени „Мој син“ (1928) прерано преминулог Евгенија Червјакова, пронађен у Аргентини.
У селекцији су и шпански ноар „Очи остављају трагове“ (1952) водећег „франкистичког“ редитеља Хосе Луиса Саинза де Ередије, као и филмофилски драгуљ из Белгије „Човек са кратко подшишаном косом“ (1965) Андреа Делвоа.
Треба истаћи и недавно пронађен филм „Цена издаје“ (1915) шведске легенде Виктора Сјестрема, затим суморну драму из руског миљеа „Дивне лажи Нине Петровне“ (1929) Ханса Шварца, са незаборавном Бригит Хелм у насловној роли, као и дело које пара срце – „Несхваћен“ (1966) италијанског мајстора Луиђија Коменчинија.
И за крај овог избора, навешћемо још три филмска бисера, аргентински ноар „Никад не отварај та врата“ (1952) Карлоса Хуга Кристенсена, један од омиљених филмова Мартина Скорцезеа, затим халуцинантну „Наду“ (1970) легендарног турског редитеља и глумца Јилмаза Гинеја, као и вероватно најпоетскији италијански филм страве свих времена „Демонову маску“ (1960) Мариа Баве.
Током фестивала Кинотека ће угостити више од тридесет пет филмских професионалаца, историчара филма, директора кинотека и архивиста из двадесетак земаља, који ће разговарати о горућим питањима филмске архивистике, сарадњи на пољу рестаурације филмова, размени идеја и филмских програма.
