Славни шпански редитељ Карлос Саура добио је Златни печат Југословенске кинотеке, највише признање које та институција културе додељује за изузетан допринос филмској уметности.

Златни печат Саури је уручио управник Музеја Кинотеке 25. фебруара пред многобројном публиком у Свечаној сали новог здања Кинотеке, након пројекције његовог најновијег филма Саурина хота (Jota de Saura), који је на прогаму 45. Феста.

“Са великом пажњом и љубављу гледали смо претходних деценија његове филмове и радовали се сваки пут када би се поново приказивали у Кинотеци. Сада имамо јединствену прилику и велико задовољство да је господин Карлос Саура овде са нама”, истакао је Вујовић.

Подсетивши да је Југословенска кинотека поводом стогодишњце филма, 1996. године, установила своју најзначајнију награду – Златни печат, додао је да је то признање до сада добило свега 30-ак истакнутих редитеља, глумаца и других филмских уметника из света, као и из Србије.

“Изузетна нам је част да се од вечерас и велики мајстор режије Карлос Саура налази међу њима”, рекао је Вујовић.

Карлос Саура је изјавио да је веома захвалан на овој награди. “Нисам је очекивао. То је за мене велико изненађење. Захваљујем Кинотеци и симпатичном управнику. Хвала и свима који су гледали мој филм”, рекао је он и позвао публику на разговор, додајући да му је “жао што не говори српски језик, који му се свиђа јер јако лепо звучи”.

На питање о месту и улози филмских архива у данашње време, одговорио је да кинотеке имају велики значај. “Јако је лепо што се стари филмови чувају. Постоје они који се памте, али и они који данас више нису познати. Управо у томе је улога сваке кинотеке, да стално приказује старе филмове новим генерацијама, тако да млади људи могу да се упознају са некадашњим редитељима, глумцима и уопште са вредним оставрењима из прошлости”, рекао је Саура.

Гледаоце је занимао извор његове посвећености музичким филмовима, а Саура је казао да то потиче још из детињства, јер је његова мајка била концертна пијанисткиња. “Међутим, ја сам био црна овца у породици, више сам волео фолклор”, изјавио је аутор филмова Танго, Фламенко, фламенко, Фадо…

Плес хота, који приказује у свом најновијем филму, потиче из његовог родног краја Арагона и представља, како је објаснио, специфичну комбинацију фламенка и арапских утицаја.

Потом је говорио и о својим наредним пројектима – филму о мексичкој музици и драмском филму о Паблу Пикасу и његовој слици Герника.

Карлос Саура у Београду борави као почасни гост 45. Феста. На свечаном отварању фестивала, 24. фебруара у Сава центру, примио је награду Београдски победник. Из његовог богатог опуса који броји више од 40 наслова издвајају се, уз поменуте, и филмови Змија у недрима, Ана међу вуковима, Кармен, Лов, Седми дан…