KZN-Dan JK

Златни печат Југословенске кинотеке за Жилника и Душицу Жегарац


06.03.2016 Fri | 15:56 | kinoteka

Дан Југословенске кинотеке и 120 година од прве филмске пројекције у Београду и на Балкану биће обележени 6. јуна у новој згради Кинотеке свечаном доделом Златног печата и Плакета Југословенске кинотеке, као и отварањем 18. Фестивала нитратног филма.

Највише признање, Златни печат добили су редитељ Желимир Жилник (који ће га примити на затварању Фестивала) и дива нашег глумишта Душица Жегарац, саопштено је 3. јуна на конференцији за новинаре.

Плакете Југословенске кинотеке за дугогодишњу сарадњу и допринос филмској уметности додељене су установама Cineteca Nazionale из Рима, Cinémathèque Française из Париза и Film Museum из Минхена. Исто признање добили су и Ненад Полимац, Даниел Рафаелић, Петар Карђилов и Јан Ерик Холст.

Плакете Југословенске кинотеке за изузетан допринос кинематографији добили су Жарко Драгојевић, Никола Којо, Зоран Цвијановић, Драган Бјелогрлић, Аница Добра и Милорад Мандић.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић најавио је да ће истог дана. 6. јуна, у свим београдским биоскопима бити приказиван кратки документарац, у продукцији Кинотеке, који ће подсетити на премијеру „оживљених слика“ одржану 6. јуна 1896. године у кафани „Златан крст“ на Теразијама.

Данашња публика видеће део онога што су гледали наши преци пре тачно 120 година, када су представници браће Лимијер донели кинематограф. Београд је био десети главни град у Европи на премијерној турнеји чуда званог покретне слике.

Што се тиче Фестивала нитратног филма, иницијатор те специјализоване манифестације, управник Архива Југословенске кинотеке Александар Саша Ердељановић истакао је да ће током десет дана (од 6. до 15. јуна) на по два програма у салама у Узун Мирковој и у Косовској улици бити приказано око 110 филмова. Рекордан је број архива који учествују, чак 35, а долази и више од 30 гостију.

Слоган овогодишњег фестивала је „Кроз запаљиве митове“, а инспирисан је филмовима изабраним за отварање и затварање. То су два велика спектакла – „Јелена-Пад Троје“ (1924) Манфреда Ное и „Казанова“ (1927) Александра Волкова.

Много је значајних филмова на програму, неки од њих на новим, рестаурисаним копијама, а већина никада до сада није приказана у Београду, истакао је Ердељановић.
Из свог фонда Југословенска кинотека ће приказати два „запаљива“ програма – два филма чешко-америчког документаристе Александра Хакеншмида „Безразложна шетња“ (1930) и „Заборављено село“, у корежији са Хербертом Клајном (1941), као и велики програм анимираних класика из Америке, Русије, Немачке, Чешке и Румуније.

На програму су и два филма која су ових дана рестаурисана у Дигиталном одељењу Архива Југословенске кинотеке – словеначки „Срећно Kекец“ (1963) Јоже Галеа и македонски „Уклети смо Ирина“ (1973) Колета Ангеловског.

У оквиру фестивала биће представљена књига „Лексикон југословенског филма“, чији је аутор угледни филмски критичар из Загреба Ненад Полимац.

Директор Пантелић скренуо је пажњу и на немачки филм „Жена постоји, никада то не заборави“ редитеља Леа Митлера (1930). Главну мушку улогу играо је Светислав Иван Петровић, српски глумац и европска звезда у међуратном периоду, чијој ће изузетној каријери Кинотека посветити пажњу различитим програмима наредне године.