Мемоари великог америчког глумца српског порекла Карла Малдена (1912-2009) „Како сам успео“, у издању Службеног гласника, представљени су 13. новембра у Југословенској кинотеци. О књизи и њеном аутору говорили су директор Кинотеке Југослав Пантелић, уредник Петар Арбутина, приређивач Александар Влајковић и Малденов пријатељ, продуцент Ден Тана.
Пантелић је овом приликом објавио да ће 20. новембра испред здања Кинотеке бити откривен споменик Карлу Малдену, који је у дугој и плодној каријери освојио и Оскара, за улогу Мича у филму „Трамвај звани жеља“ (1951) Елије Казана.
„Велико нам је задовољство да у Кинотеци представимо дуго очекиване мемоаре овог значајног уметника“, рекао је Пантелић, подсетивши да се у Кинотеци од 2016. године налази и Легат Карла Малдена.
Арбутина је изјавио да је сваком издавачу драго да се укључи у пројекат важан за културу своје земље, посебно истичући Малденову оданост српству.
„Карл Малден се јако добро осећао и у српском и у америчком оделу. У смислу жанра ова књига је биографија, у чијем је писању помогла Малденова ћерка Карла, али је то истовремено роман о једном необичном животу који се показао могућ, роман дат кроз непосредан и искрен исказ. Оно што је важно јесте да је такав живот постојао и да га је један велики светски уметник собом у свакој прилици и сведочио, не заборављајући да је Србин, трудећи се да постане велики уметник. Значи, те две ствари могу да постоје симултано“, рекао је Арбутина.
Влајковић је напоменуо да је саиздавач „Српска веза“ и додао да му је Карла Малден пренела ауторска права, а он је посао око објављивања поверио тој асоцијацији која се бави Србима у расејању.
„Упоредио бих ову изузетно значајну књигу са књигом великана Михајла Пупина „Од пашњака до научењака“. Обе носе поруку, нарочито важну за младе генерације – да све почива на мукотрпном раду“, рекао је Влајковић и истакао да Малденови мемоари говоре и о златном добу Холивуда у којем је „наш човек био највећи актер, а био је скроман човек који је великим радом постигао велике резултате, увек био поносан на своје порекло и гајио љубав према српском народу“.
Влајковић је најавио да је у плану споменик Малдену и у завичају његовог оца у Билећи као и у Музеју оскароваца који се гради у Холивуду.
Ден Тана се присетио пријатељства дугог више од 55 година и како га је приликом упознавања, у присуству Едварда Џеја Робинсона и Хемфрија Богарта, давне 1957. Малден на српском језику усред Холивуда питао шта је, а он рекао да је Југословен.
„Карл је још питао да ли мој отац слави славу. Када сам одговорио да смо имали славу али да је то сада забрањено, рекао је: Па ти су Србин. То је нешто што неће да пропадне. Али, он није био националиста. Од оца је понео наук: Мораш да будеш добар Србин да би био добар Американац. Такав је и био целог живота“, испричао је Тана, додајући да је Малден био скроман и да би га било срамота да слуша лепе речи о себи на промоцији.
„Био је велики глумац. Снимио је више него ико. Нема глумца кога сам током каснијих година упознао а да ми није рекао: Најбољи глумац с којим сам икада радио био је Карл Малден“, изјавио је Тана. Посебно је истакао колико је Малден био добар човек и упоредио га са анђелом.
Затим су приказани инсерти из шоу програма америчке телевизије у којем је Малден говорио о свом правом имену Младен Секуловић. У оквиру промоције изведена је његова омиљена песма „Црвен фесић, нано“.
Прво издање мемоара Карла Малдена објављено је у Њујорку 1997. године.