Britanski film4

Ревија британског филма – бесплатне пројекције

Филмска ревија под називом Британски филм приказаће од 20. до 29. октобра у Музеју кинотеке чак 24 играна остварења једне од најзначајнијих светских кинематографија, а улаз на пројекције је бесплатан.
Циклус ће бити настављен у новембру и децембру, у оквиру обележавања 180 година дипломатских односа Уједињеног Краљевства и Републике Србије. Ревију отвара Уцена Алфреда Хичкока из 1929. године. Следе класици Хенри V Лоренса Оливијеа, Оливер Твист Дејвида Лина, Трећи човек Керола Рида… Ту су и Гангстерска петорка Александра Меккендрика, Породични живот Кена Лоуча, Демони Кена Расела, Мртви Џона Хјустона, Трејнспотинг Денија Бојла и други…

seka-sablic-comedy-fest-kinoteka

Секи Саблић награда Комеди феста

Награду за допринос филмској комедији, у оквиру 2. Comedy Festa, добила је глумица Јелисавета Сека Саблић, а признање јој је на свечаности у Југословенској кинотеци 20. октобра уручио млади редитељ Игор Мариновић. Захваљујући се на признању Комеди феста, истакла је да јој је велика част што га прима у кући која се зове Југословенска кинотека. “Бар још нешто да се зове југословенско. Притом је ово дивно уређено здање и кућа која брижно чува старе филмове. Све честитке људима који стоје иза тога и који и даље то одржавају. Ако сам ја и најмањи делић тога, то ми је велика част. Самим тим, прихватам ово признанеј са великом радошћу”, изјавила је Сека Саблић…

dani rumunskog filma flajer preview

Дани румунског филма у Кинотеци

Програм Дани румунског филма свечано је отворен 19. октобра у Југословенској кинотеци, где ће до 22. октобра бити приказано седам остварења новије продукције румунске кинематографије.
Управник Музеја кинотека Марјан Вујовић, поздрављајући званице у Свечаној сали, рекао је да је програм организован у сарадњи са Удружењем филмских уметника Србије и Удружењем филмских аутора и реализатора Румуније. На отварању Дана румунског филма приказан је Положај детета Калина Петера Нецера, добитника Златног медведа и награде Фипресци на Берлиналу 2013. године…

FAF_Plakat_small

23. Фестивал ауторског филма

23. Фестивал ауторског филма у Београду одржаће се од 24. новембра до 2. децембра 2017. године.
Савет Фестивала ауторског филма истиче да је плакат овогодишњег ФАФ-а инспирисан 1967. годином, зенитом Новог југословенског филма, тренутком највеће досегнуте слободе, креативности и различитости у историји наше кинематографије – филмском годином која је била антиципација и увод у бунтовничку ’68. у Југославији и свету. 23. издање фестивала представиће публици разноврстан програм сачињен од победника светских филмских фестивала, нових остварења редитеља које публика фестивала воли и одлично познаје, као и занимљивих филмова који показују нове токове у ауторском филму…

vladan-vukosavljevic

Мој избор: Владан Вукосављевић

За стални програм Југословенске кинотеке Мој избор листу филмова у октобру предложио је министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић.
Девет класика светске, али и српске, односно југословенске кинематографије које Вукосављевић препоручује биће приказано од 15. до 17. октобра у сали “Динко Туцаковић” у Косовској улици. На министровој листи су остварења која су обележила историју седме уметности: незаобилазни амерички филмови Казабланка Мајкла Кертиза и Грађанин Кејн Орсона Велса, затим европски класици Седми печат Ингмара Бергмана и Амаркорд Федерика Фелинија, као и два филма Акире Куросаве – Рашомон и Седам самураја

Erlend Lu 2a

Ерленд Лу: веза литературе и филма одувек јака

У Свечаној сали Југословенске кинотеке 10. октобра званично је отворена Норвешка филмска недеља и то на неуобичајен начин, разговором са популарним норвешким писцем и сценаристом Ерлендом Луом, који је пред многобројном публиком водио угледни филмски критичар Јан Ерик Холст. За филмску недељу (до 15. октобра) одабране су екранизације књига Ерленда Луа и писца крими романа Гунара Столесена, којима је заједничко да се баве проблемима савременог норвешког друштва, али на врло различите начине, рекао је амбасадор, додајући да је зато програм насловљен “Беле ноћи, мрачни дани”…

Varg Veum

Нордик ноар у Кинотеци

Филмови по романима норвешких писаца Гунара Столесена и Ерленда Луа представљају норвешко друштво на два врло различита начина, али су оба део реалности, истакао је амбасадор Арне Бјорнстад на почетку Норвешке филмске недеље “Беле ноћи, мрачни дани” 9. октобра у Свечаној сали Југословенске кинотеке. Званично отварање ревије је 10. октобра, у присуству популарног књижевника и сценаристе Ерленда Луа, док је 9. октобра вече било посвећено предавању на тему “Нордик ноар” које је одржао угледни филмски критичар и теоретичар Јан Ерик Холст, некадашњи дирекотр Норвешког филмског института…

Doomed-Beauty 2

Почели Дани чешког филма

Пројекцијом дугометражног документарца „Милош Форман: Што те не убије…“, у режији Милослава Шмидмајера, отворени су Дани чешког филма. Ревију је отворила амбасадорка Републике Чешке у Србији Ивана Хлавсова која је поздравила пријатеље чешког филма и изразила задовољство што и ове године има прилику да отвори манифестацију и заједно са љубитељима филма погледа нека од нових остварења чешке кинематографије…

Аntonioni-kinoteka-oktobar-2017

Октобар у Кинотеци: Самарџић, Антониони, британски филм…

Почетак октобра у Кинотеци обележиће ретроспектива филмова француске глумице Жане Моро, као и великог српског и југословенског глумца и редитеља Љубише Самарџића, за коју је улаз слободан. Циклус Великани светског филма посвећен је италијанском редитељу Микеланђелу Антонионију.
Програм Мој избор овога пута је креирао министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић.
Током месеца биће одржане ревије норвешког, румунског, италијанског, чешког и британског филма. Од 9. октобра креће Норвешка филмска недеља под насловом „Беле ноћи, мрачни дани“. Циклус британског филма приказује 15 значајних британских филмова сниманих од 30-их до краја 70-их година, као и девет филмова новије продукције…

Bergman PRINT

Бергманова прозна аутобиографска трилогија

Поводом ретроспективе филмова Ингмара Бергмана у Југословенској кинотеци, представљамо текст Јасне Новаков Сибиновић о Бергмановој прозној аутобиографској трилогији, који је првобитно објављен у летњем троброју часописа Кинотека (#6/7/8, јун 2017.)
Аутобиографска трилогија Ингмара Бергмана објављена је у зрело доба његовог стваралаштва (1991–1996), када се бавио искључиво писањем. Чине је Најбоље намере, Рођени у недељу и Разговори у четири ока, а на основу сва три романа снимљени су истоимени филмови…