kadijevic o kadijevicu

Кадијевић: данас бих снимио бајку

Књига „Више од истине – Кадијевић о Кадијевићу“ аутора Дејана Огњановића настала је на основу исцрпних разговора који су трајали годину дана и у којима се редитељ и историчар уметности Ђорђе Кадијевић (84) осврће на свој филмски и телевизијски опус, као и на друштвени и културни контекст у којима су његова дела настајала.
Кадијевић је на промоцији књиге 12. септембра у Филмском центру Србије захвалио Огњановићу што је његове речи уобличио на такав начин да су добиле лепоту прозног дела које и сам повремено чита са великим уживањем. Огњановић, писац, филмски и књижевни критичар, преводилац и есејиста, изјавио да се уместо да пише студију о Кадијевићу одлучио за „ја“ форму, јер сматра да је он сам најбоље образложио своју филмску, али и животну естетику и поетику. Књигу је објавио новосадски „Орфелин“, уз помоћ Филмског центра Србије. ..

Ljubisa Samardzic poster2

Преминуо Љубиша Самарџић

Прослављени глумац Љубиша Самарџић, звезда српске и југословенске кинематографије, који је током дугогодишње каријере био и успешан редитељ и продуцент, преминуо је у Београду у 81. години.
Познат и по надимку Смоки, који је добио по лику у филму “Пешчани град” (1962), Самарџић је остварио више од стотину улога на филму и телевизији. Међу многобројним наградама које је Самарџић добио током 55-годишње каријере су и Куп волпи за најбољу мушку улогу у Венецији 1967. године, који је добио за филм “Јутро” Пурише Ђорђевића, шест пулских Златних арена, награда за животно дело Павле Вуисић и многе дуге.
Све награде, међу којима су и признања фестивала у Венецији, Пули, Москви… поклонио је 2014. године Југословенској кинотеци и постао први донатор легата који је установила ова установа. Легат Љубише Самарџића у Југословенској кинотеци, који садржи све његове награде, меморабилије са снимања, фотографије, постере филмова и др. отворен је посетиоце, на адреси у Узун Мирковој 1.
Самарџић је и добитник Златног печата Југословенске кинотеке, који му је уручен 2012. године…

Vladimir-Perisic-2a

Мој избор: Владимир Перишић

Редитељ и сценариста Владимир Перишић, аутор вишеструко награђиваног дебитантског филма Ordinary People , одабрао је за данашњу публику Кинотеке, у редовном циклусу Мој избор, неке од филмова који су њему били најзначајнији током деведесетих, када је почео да се занима за седму уметност и био редовни посетилац Музеја у Косовској. За часопис Кинотека говорио је о свом идеалу филма као споја друштвене критике и иновативног филмског језика, попут остварења европских аутора из шездесетих и седамдесетих година 20. века, о томе да у савременој продукцији воли ауторе из Трећег света, али и о стању српске кинематографије, у којој припадници његове генерације редитеља никако да сниме свој други филм…

casopisKiNOTEKA_SEPTEMBAR

Девети број часописа Кинотека

Септембарски број Кинотеке, као и досадашња издања овог часописа, доноси текстове који тематски прате програме Југословенске кинотеке, али и актуелне прилоге из света филма. Фотографија Роберта Мичама на насловној страни најављује циклус Великани светског филма који је овога месеца посвећен том славном америчком глумцу. Сандра Перовић у овом броју објављује интервју са Дајаном Кругер, холивудском и европском звездом која је понела титулу најбоље глумице пролетос у Кану за улогу у филму „Ниоткуда“ Фатиха Акина. Програм Фокус: Ингмар Бергман прати текст „Мој живот у филму”, који је о великом шведском редитељу својевремено написао Динко Туцаковић. Димитрије Војнов анализира опус Борислава Михајловића Михиза у тексту “Script doctor у земљи врачева”, представљајући га као “личност која је обележила писану реч на српском језику као критичар, афирматор, саветник и гуру”…

Belle de Jour

Септембар у Кинотеци: Венецијански победници, Бергман, Роберт Мичам…

Септембарски програм у Кинотеци обележиће циклуси Венецијански победници, Великани светског филма: Роберт Мичам, Фокус: Ингмар Бергман, као и Фестивал италијанског филма.
За циклус Мој избор филмове је овога пута бирао редитељ и сценариста Владмир Перишић.
Програми Сећање на… одаће почаст стваралаштву Сема Шепарда, Џерија Луиса, Џорџа А. Ромера и других недавно преминулих уметника.
Југословенска кинотека биће од 25. септембра домаћин изузетне изложбе 112 година кинеског филма, која је већ гостовала по Европи и у САД, а у Београду ће је отворити представници Кинеског музеја филма.
У дневним терминима (од 11 и 13,30 часова) поново се приказују филмови из циклуса Варљиво филмско лето 2017. Од 12. до 15. септембра на програму је Film Noir. Циклус Нема среда доноси три филма Рудолфа Валентина, а у циклусу Документарни четвртак биће приказан низ српских документарних краткометражних филмова сниманих од 1911. до 1914. у продукцији Светозара Боторића, Ђоке Богдановића и браће Цветковић.

Cahaya Dari Timur Beta Maluku

Плес на отварању Недеље индонежанског филма

У Свечаној сали Југословенске кинотеке 28. августа почела је Недеља индонежанског филма, у оквиру које ће до 3. септембра бити приказано осам дугометражних филмова новије продукције. Манифестацију је званично отворио амбасадор Индонезије у Београду Хари Кандау, публици се обратила и кустоскиња Скар Ају Асмара, а претходно су традиционални плес у живописним костимима извеле девојке из групе „Citra Indonesia“. Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић изјавио је да је за Кинотеку част што је наставила сарадњу са Амбасадом Индонезије на представљању њихових филмова и подсетио да су ранијих година већ одржане две недеље индонежанског филма.
Програм у Кинотеци почео је филмом Салаваку. Наредних вечери биће приказани Aisyah: Нека будемо породица, Огледало никад не лаже, Кад је Сукарно био у Ендеу, Светлост са истока: Ја сам Малаку, Крв и молитва, У потрази за полумесецом и анимирани филм Панђи Семиранг.

Dzeri Luis

In memoriam: Џери Луис (1926-2017)

Један од најуспешнијих холивудских комичара, Џери Луис, преминуо је у 92. години. Луис је био најпознатији по сарадњи са Дином Мартином, са којим је снимио 16 филмова и постигао огроман успех. Осим 16 филмова које је снимио са Дином Мартином, Луис ће остати упамћен по остварењима The Nutty Professor, The Bell Boy, Cinderfella, The King of Comedy (у ком је глумио са Робертом де Ниром) бројним комичарским специјалима, али и улози Леа Свитија у филму Arizona Dream, Емира Кустурице. Добитник је бројних награда за допринос филму и комедији, од којих су најзначајнија признања Америчких комичара, Асоцијације филмских критичара, Венецијанског филмског фестивала, америчке Академије филмских уметности и наука. Француска га је одликовала Легијом части.

Zana Moro

In memoriam: Жана Моро (1928-2017)

Жана Моро, француска глумица преминула је 30. јула 2017. у свом дому у Паризу, у 90. години. Прославила се у филмовима француског новог таласа, наметнувши се као хероина тог новог покрета и као омиљена глумица многих редитеља, попут Антонионија, Луја Мала, Трифоа.
Остварила је и више од 140 улога на филму и телевизији. Неки од антологијских филмова које памтимо по њеним улогама су: Лифт за губилиште (1958) Луја Мала; Ноћ (1961), редитеља Микеланђела Антонионија; Жил и Џим (1962), Франсоа Трифоа; Процес (1962), Орсона Велса, Дневник једне собарице (1964), Луиса Буњуела; Вива Марија (1965) Луја Мала; Невеста је била у црнини (1969) Франсоа Трифоа; Мало позориште (1969) Жана Реноара; Луис (1972) Филипа де Брока и многе друге.

Sem Separd

In memoriam: Сем Шепард (1943-2017)

Сем Шепард, глумац, драмски писац и редитељ преминуо је 27.јула 2017. у свом дому у Кентакију, у 73. години.
Остварио је и више од 70 улога на филму и телевизији, а за споредну улогу у филму The Right Stuff 1983. године је био номинован за Оскара. Памтимо његове улоге у филмовима: Days of Heaven (1978), Raggedy Man (1981), Fool for Love (1985), Defenseless (1991), Thunderheart (1992), The Pelican Brief (1993), Black Hawk Down (2001), The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford (2007)…
Режирао је филмове Far North (1988) и Silent Tongue (1993).
Био је познат и као аутор кратких прича, есеја, мемоара.

Aleksandar D. Kostic-feat

Преминуо филмски критичар
Александар Д. Костић

Филмски критичар и дугогодишњи уредник филмског програма ТВ Б92 Александар Д. Костић преминуо је изненада у Београду 23. јула.
Костић је рођен 1962. године. Завршио је Факултет драмских уметности у Београду, а филмске критике почео је да објављује још раних 1980-их у листу Студент. Током три и по деценије писао је за новине Наша борба и Данас, магазине НИН и Време, док је у магазину Ритам био флимски уредник (од 1992. до 1995.). Аутор је књиге есеја “Поље снова” (у издању Стубова културе, 1997.), у којој је писао о савременом филму. У зборнику Југословенске кинотеке “Светло у тами” објавио је есеј о опусу редитеља Дика Ричардса.
Ерудита и велики познавалац популарне културе, нарочито музике, стрипа и крими романа, у своје текстове је уносио сазнања из тих области, често правећи иновативне паралеле које су обогаћивале наше разумевање филмске уметности…