Интонирањем иранске и српске химне у препуној Свечаној сали Југословенске кинотеке започео је 18. Фестивал иранског филма, који је званично отворио амбасадор Исламске Републике Иран у Београду Мула Абдулахи, а уследила је пројекција филма новије продукције „Наргесино доба“ редитељке Негар ‎Азербејџани.

 

Овогодишњи фестивал траје до 10. фебруара и обухвата 11 ‎најрепрезентативнијих филмова које је публика имала прилику да види на претходним издањима, уз два филма која ће бити премијерно приказана у Србији.

Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић пожелео је добродошлицу званицама и публици и изразио захвалност на изузетној, дугогодишњој сарадњи Амбасади Ирана и Културном центру Ирана у Београду.

„Када су нам пре готово две деценије представници Културног центра Ирана предложили ову манифестацију, Кинотека је наравно била заинтересована да нашој публици прикаже филмове из земље чији су аутори у том тренутку већ увелико освајали награде на најважнијим светским фестивалима. Иако је замисао звучала одлично и мада смо заједно уложили велики труд, нисмо тада знали да ће ова манифестација постати традиционална и уписати се на културну мапу Београда, а сада смо већ стигли до пунолетства“, рекао је Вујовић.

Захваљујући овом фестивалу у Кинотеци је протеклих година приказано, како је додао Вујовић, више од стотину филмова које љубитељи иранске кинематографије иначе не би били у прилици да виде у биоскопу.

Амбасадор Мула Абдулахи поздравио је чланове дипломатског кора, пријатеље и филмофиле, захваљујући им на присуству, а Марјану Вујовићу на искреној помоћи и свесрдној сарадњи са иранским аташеом за културу у циљу реализације овог програма.

Осврнувши се на историју иранске кинематографије, амбасадор је напоменуо да она почиње 1900. године, када је тадашњи владар Персије боравио у Француској, видео покретне слике и наложио свом фотографу да купи камеру, филм и пројектор, те их понео у домовину.

Дуго времена је наш филм био слабог квалитета, због система цензуре снимани су само комерцијални пројекти у покушају да се копирају Холивуд  и Боливуд, оценио је амбасадор Абдулахи. Како је истакао, 60-их година прошлог века настао је нови талас, као реакција на популарне филмове са певањем и играњем. Почели су да се снимају оригинални, уметнички и политички настројени филмови.

Након Исламске револуције, чија се 40. годишњица управо обележава, ирански филм стиче светска признања, а предводе га аутори као што су Амир Надери, Абас Кјаростами, Мохсен Махмалбаф, Хосеин Хашади, Маџид Маџиди, Ашгар Фархади, рекао је амбасадор.

Доминатни стил савремене иранске кинематографије дели карактеристике западноевропског филма, посебно италијанског неореализма, негујући и наративно и визуелно поетику свакодневног живота, приказујући такозване обичне људе у причама заснованим на стварности, истакао је Абдулахи.

Поводом Фестивала иранског филма, у фоајеу Кинотеке постављена је изложба фотографија које приказују научна, техничка и привредна достигнућа Ирана.