Дан Југословенске кинотеке – 6. јун свечано је обележен прегледом историјата ове институције која обележава 70 година рада, уручењем Златних печата, које су добили редитељи Лордан Зафрановић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Рајко Грлић и Горан Паскаљевић, као и отварањем 21. Фестивала нитратног филма, а многобројним званицама обратио се и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић.

 

Свечаности у препуној Сали Макавејев присуствовали су и ранији директори Југословенске кинотеке – Жика Богдановић, Слободан Шијан и Радослав Зеленовић, као и гости фестивала – представници филмских архива из региона и света.

Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је „вишегенерацијски труд оних који су стварали и стварају филмску уметност, те запослених у Кинотеци омогућио да се данас, седам деценија од оснивања, осећамо поносно“.

„Поносни смо на наше збирке, на публику, наше претходнике, пут којим настављамо да корачамо, осврћући се иза себе и ослушкујући дух модерног времена“, рекао је Пантелић и додао да уз помоћ државе Србије и Министарства културе Југословенска кинотека као српски филмски архив и данас извршава задатке утврђене документом о оснивању, који је пре 70 година у тадашњој Југославији потписао Јосип Броз.

Уз исцрпан преглед историјата, фондова и активности Кинотеке, праћен речју и сликом на екрану, Пантелић је најавио за јесен излазак монографије о Кинотеци и нову сталну музејску поставку. Видео спотом представљен је и актуелни пројекат дигиталне рестаурације српске филмске баштине Vip Кинотека.

Министар Вукосављевић изјавио је да су се „у бурних 70 година мењали мизансцени на културно-политичкој мапи, овде и у свету, али је Југословенска кинотека остала да сија јаким сјајем, јер баштини управо оно благо о којем су речито говорили господин Пантелић и овај прикладни и поучни филм“.

Како је додао, српску културу у 20. веку носиле су три гране уметности – књижевност, сликарство и од средине века – и филм.

„Југословенска кинотека у свом називу носи име државе која је у 20. веку била плод два неуспела експеримента у политичком смислу. Али када је уместо језика политике говорила култура, видело се да је та идеја имала смисла“, оценио је Вукосављевић, нагласивши да о томе говоре „племенити трагови културе, заједничког рада, међусобних културних струјања и прожимања, надахнућа и инспирација које су имали аутори са југословенског културног простора, поготово у филмској уметности“.

„И данашњи добитници Златног печата, односно њихово дело речито сведоче о томе. Част ми је да у име Министарства културе и информисања Србије поздравим овогодишње лауреате, легенде југословенске кинематографије, да им пожелим дуг и срећан живот, а Југословенској кинотеци да и у деценијама пред нама буде амблематичан знак једног културног дијалога, разумевања, културне традиције и једног великог споменика филмској уметности“, изјавио је Вукосављевић.

Златне печате Југословенске кинотеке за допринос развоју филмске уметности Зафрановићу, Карановићу, Марковићу и Грлићу уручио је Југослав Пантелић, који је пренео и поруку Паскаљевића. Због здравствених разлога Паскаљевић није могао да дође из Париза, где се тренутно налази, али је изразио захвалност и упутио поздрав својим колегама, некадашњим студентима прашке филмске академије.

Лордан Зафрановић, поздрављен великим аплаузом, као и остали лауреати, захвалио је на признању и честитао јубилеј Кинотеци, „значајној установи која је отприлике када смо се ми родили почела да функционира и која је сачувала огромни уметнички потенцијал за будуће генерације“.

„Мислим да је и ова награда нека врста апела свим владама бивше државе да покушају да нађу средства да би се ти наши филмови, у које је уложено страховито много труда и неког потенцијала, сачувају, јер ми филмове нисмо радили само за генерацију којој припадамо него и за оне које ће тек доћи. Из наших филмова могу да схвате како смо мислили, шта смо радили, како смо изгледали, који су нам били проблеми“.

„Филм је чудо – када се пусти кроз пројектор, слика наједанпут оживи не само приказујући време и простор и лица, него оживи и емоционално. Она је један доживљај времена. Зато апелујем да се сачува благо које смо направили, без обзира да ли је у поједином тренутку било успешно, цензурирано или слободно“, рекао је Зафрановић.

Срђан Карановић је казао да се захваљује Југословенској кинотеци „и то оној кад сам био мали, клиња, у којој сам гледао прве филмове, онда оној другој у мом филмском пубертету где сам се филмски образовао и заљубио у филм и овој Кинотеци данас која представља најзначајнију филмску установу у нашој земљи и која слави 70. рођендан који јој честитам“.

Рајко Грлић је напоменуо да је „сан сваког филма да заврши у кинотеци, а сан сваког режисера да му кинотека каже: хвала“.

„Хвала Кинотеци што нам је рекла хвала“, изјавио је Грлић.

Горан Марковић је такође захвалио рекавши да Златни печат Кинотеке за њега представља велику ствар, а затим искористио прилику да Грлићу преда награду коју су заједно освојили давне 1969. године.

Како је испричао, још су били студенти када се у Загребу одржавао авангардни фестивал ГЕФ, те године на тему секса. Решили су да оду на свој први фестивал и зато су снимили филм – о правилима монтаже професора Колашова примењена на један сексуални догађај. Освојили су награду, коју им је предао Душан Вукотић, а статуету су чували наизменично.

„Када је Рајко отишао у Америку остала је дуго код мене и сада му је враћам“, рекао је Марковић изазвавши смех у сали када је из џепа извадио награду, у складу с темом ГЕФ-а, у облику фалуса.

Фестивал нитратног филма отворио је директор и селектор те манифестације, управник Архива Кинотеке Александар Саша Ердељановић.

„Ове године фестивал иде под максимом ‘70 филмова за 70 година’. Мислим да је то најлешпи поклон нашој Кинотеци за њен велики јубилеј. Имаћемо филмове најразличитијих жанрова, филмове који су били забрањени, оне који су скоро откривени, неке који су скоро дигитално рестаурисани, а први пут и филмове снимане на девет и по милиметара, из 20-их и 30-их година прошлог века“, рекао је Ердељановић, скренувши пажњу и на програм флимова о Србији и Југославији, снимљених до 1941. године.

На 21. издање Фестивала нитратног филма долази више од 40 гостију, а програм је обезбеђен у сарадњи са око 30 страних филмских архива.

Након свечаног отварања приказани су краткометражни документарци „Слободан Јовановић“ и „Лујо Вајсман свира“, а затим играни филм „Друга страна ветра“ који је великан светске кинематографије Орсон Велс снимио седамдесетих година, али није успео да га монтира. Залагањем Нетфликса филм је прошле године довршен, према ауторовој замисли и премијерно приказан на филмском фестивалу у Венецији.