• Start: 22/05/2017 17:00
  • End: 23/05/2017 23:30

Шок коридор представља: Светски дан готик супкултуре

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. 22. и 23. мај 2017.

 

Понедељак, 22.5.

17:00 ПИКОВА ДАМА (ВБ, 1949)
The Queen of Spades
ул. Антон Валброк (Anton Walbrook), Едит Еванс (Edith Evans)
р. Торолд Дикинсон (Thorold Dickinson)

19:00 РЕБЕКА (САД, 1940)
Rebecca
ул. Лоренс Оливије (Laurence Olivier), Џоан Фонтејн (Joan Fontaine)
р. Алфред Хичкок (Alfred Hitchcock)

21:30 ЊИХАЛО СТРАВЕ (САД, 1961)
The Pit and the Pendulum
ул. Винсент Прајс (Vincent Price), Барабара Стил (Barbara Steele)
р. Роџер Корман (Roger Corman)

Уторак, 23.05.

17:00 ОЧИ БЕЗ ЛИЦА (ФР, 1960)
Les yeux sans visage
ул. Пјер Брасур (Pierre Brasseur), Алида Вали (Alida Valli)
р. Жорж Фражи (Georges Franju)

19:00 ГОТИК (ВБ, 1986)
Gothic
ул. Габријел Бирн (Gabriel Byrne), Наташа Ричардсон (Natasha Richardson)
р. Кен Расел (Ken Russell)

21:00 ЖЕНА У ЦРНОМ (ВБ/САД, 2012)
The Woman in Black
ул. Данијел Редклиф (Daniel Radcliffe), Џенет Мектир (Janet McTeer)
р. Џејмс Воткинс (James Watkins)

 

Шок коридор представља: Светски дан готик супкултуре

World Goth Day 2017

Тачно пре осам година Радио Би-Би-Си 6 имао је тематски викенд посвећен готик музичкој сцени и њеним утицајима. Представљено је и неколико документараца о том покрету. Дугогодишњи радио-водитељи, ди-џејови Крул Британиja (Окрутна Британија) и Олд Гот (Стари Гот), дошли су на идеју да направе светски дан посвећен готик супкултури у коме ће људи прослављати оно што за њих значи бити готик: књиге које читају, музику коју слушају, филмове које гледају и све друго што чини њихов животни стил који их вуче ка „мрачној страни”. Те године 22. мај није се поклапао ни са једним другим празником и све је кренуло од блога Крул Британије на Мај спејсу и питања које је поставио Олд Гот: шта то значи бити гот? Нису очекивали да ће се у Британији прихватити та идеја, али људи су стварно почели да прослављају тај дан са све колачима и озбиљном организацијом разних догађаја, а постављен је и сајт с обавештењима о збивањима која се припремају. Ускоро су прослави почели да се придружују и људи из других земаља, засад из десетак, укључујући и нама суседну Македонију.

Готик је један од оних термина за које већина људи мисли да их разуме. Обично се доводи у везу са слепим мишевима и гробљима, али ако пажљивије сагледамо шта све заправо тај појам обухвата, схватићемо да није могуће пронаћи једноставну дефиницију. Реч готик кроз историју се провлачи вековима, од германских племена Визигота и Острогота, преко стила у архитектури (чувена црква у Паризу Нотр Дам и замкови расути по целој Европи), литератури, филму, музици, до начина облачења и шминкања. Када се данас каже Гот, углавном се мисли на модерну андерграунд сцену, а реч готик има много шире значење и односи се на распрострањену културну естетику.

Све је почело крајем седамдесетих и почетком осамдесетих када су се на музичкој сцени појавили бендови Siouxsie and the Banshees и Joy Division, које су доводили у везу с групом The Doors, раним Velvet Underground-ом и албумом Ziggy Stardust Дејвида Боувија, јер су поједини критичари тада њихов звук описивали као готик рок. Затим се појавио бенд The Cure, а синглом „Бела Лугоши је мртав” из 1979. групе Bauhaus и званично је настао музички жанр готик. Бендови у почетку нису то прихватили, поготово поменута четири, већ су себе гурали у постпанк и мало мрачнији поп. Чак ни други талас, коме припада бенд The Sisters of Mercy, који уводи електронски моменат с ритам машинама, као и бендови који су настали његовим осипањем, The Mission и Ghost Dance, нису себе доживљавали као гот. Тек с трећим таласом и појавом бендова Fields of the Nephilim и Nosferatu тај термин напокон је прихваћен у музици. За оне који прате тај правац био је битан музички стил који су красиле „вриштеће гитаре, тешка бас-линија и бубњеви који подсећају на племенске ритуале”. Током деведесетих сцена се поделила. Десио се уплив метала, индастријала и EБM (electro body music) звука, тако да се жанр знатно проширио. Mузика je престала да буде пресудни фактор у тој супкултури, коју је полако почео да обележава и свакодневни начин живота, све што радите, а поготово одевање и шминкање. Од почетка најјачи утицај имали су Дејвид Боуви и претеча готик сцене Алис Купер, а као узор послужили су и глумци ере немог и почетка звучног филма. Лице бело као креч, с црним ајлајнером око очију, преузето је из хорор филмова тридесетих, поготово оних у којима су глумили Бела Лугоши и Лон Чејни. Одећа какву су ти глумци носили у филмовима постала је саставни део готик одевања, комбинованог са шпицастим ципелама и необичним фризурама, које су више одговарале панк популацији због обријаних делова главе и натапираних раскошних чирокија. Девојке су се угледале на Теду Беру (Теодосија Бур Гудман; „арапска смрт”, Arabic death – Theda Bara) и њен претећи еротски изглед који је постао њен заштитни знак. Она је помогла популаризацији фатално привлачне жене – комбинацији секса и смрти у једном неодољивом паковању. Бера се специјализовала за улоге La belle dame sans merci (термин који потиче од истоимене песме Џона Китса) у Саломи (1917) и Клеопатри (1918). Керол Борланд као Луна у Знаку вампира (1935) и Елса Ланчестер у Франкенштајновој невести (1935) прототип су онога што сматрамо класичном гот девојком. Шездесетих су се појавиле серије Породица Адамс и Мaнстерс. Керолин Џоунс као Мортиша Адамс и Ивон де Карло као Лили Манстер такође су утицале на изглед девојака осамдесетих. Сузан, певачица бенда Siouxsie and the Banshees, и Патриша Морисон из The Sisters of Mercy комбиновале су стилове свих њих и тако постале највише копиране међу женском гот популацијом. У појави сајбер гота, који углавном слушају електронску музику, види се јасан утицај Предатора (1987). Неки су пак прихватили стајлинг Побеснелог Макса 2: друмски ратник (1981). По изласку Лиге изузетних џентлмена (2003) и нових верзија Шерлока Холмса с Робертом Даунијем Млађим из 2009. и 2011, који комбинују викторијански стил с појединим модерним елементима и екранизацијама Жила Верна из педесетих и шездесетих, настаје стим панк.

Идеја је била да се 22. маја прославља све оно што чини да се неко осећа припадником те групације. Многи фестивали то раде већ годинама у мањој или већој мери, а један од свеобухватних је Wave Gotik Treffen, који се одржава сваке године у Лајпцигу. У прославу чија је традиција дуга већ 25 година укључен је цео град. Организују се концерти класичне и модерне музике, изложбе по музејима (највећи спектакл обично буде у египатском), песничке вечери на којима се читају дела Гетеа, а на енглеском говорном подручју Џона Китса, Вилијeма Блејка, Поа, Бајрона, Брема Стокера, Мери Шели. Наравно, обавезне су и филмске пројекције, обично црно-белих филмова. Код Немаца су неизоставни Кабинет доктора Калигарија (1919), Носферату  (1922), Сага о Нибелунзима Фрица Ланга, Прашки студент (1913) и Голем (1920). На енглеском говорном подручју обавезни су Дракула (1931) и Знак вампира (1935) Тода Браунинга и Вејлови Франкенштајн (1931) и Франкенштајнова невеста (1935). Тај дан никако не може да прође без прича о духовима, те се приказују екранизације романа Ширли Џексон, готик фикција с елементима психохорора Прогањање (1963) Роберта Вајса, Невини (1961) Џека Клејтона, иначе прва екранизација романа Окретај завртња Хенрија Џејмса, Пушкинова Пикова дама у верзији Торолда Дикинсона из 1949. Филмови који користе готик естетику не морају нужно да буду хорори као што већина мисли. Хичкоково виђење романа Дафни ди Морије Ребека (1940) спада у архетип готик естетике: хероина која сања да се враћа у велику богату вилу, невеста коју прогања дух бивше жене њеног будућег мужа, портрети мртвих људи, степеништа, кобни снови. Ребека и Сумња (1941) утицале су на Дел Торов Гримизни врх (2015). Готик елементе код Хичкока поседују и Крчма Јамајка (1939), Вртоглавица (1958) и Птице (1963). Плинска светлост (1944) Џорџа Кјукора такође има много готик елемената: луксузна кућа пуна успомена, препредена слушкиња, слика која се помера, камеја која нестаје и украдени сат, што све треба да назначи да у кући има духова. Највећи трик који изводи Кјукор, иако све што се дешава има објашњење, јесте готик атмосфера: није неопходно увек се ослањати на натприродне ентитете, јер авети могу бити продукт вашег сопственог ума.

По доласку колор филма Роџер Корман увидео је потенцијал романа Едгара Алана Поа за екранизацију. Обавезни филмови за гледање су Лигејин гроб (1964) и Маска црвене смрти (1964) с Винсентом Прајсом. С друге стране Атлантика, у Енглеској, продукцијска кућа „Хамер” низала је нове успехе с новим погледом на Дракулу и Франкенштајна и убацивањем суптилне еротике у филмове с вампирицама. Једно од њихових најбољих готик остварења јесте Баскервилски пас (1959) Теренса Фишера с Питером Кушингом и Кристофером Лијем. Седамдесете су обележили експлицитнији еротски филмови, скоро на граници порнографије, које су правили Жан Ролин и Џес Франко. Осамдесетих је готик музика почела да улази у филмове. Сцена која отвара Глад за крвљу (1983) Тонија Скота заправо је једини званични спот за песму „Бела Лугоши је мртав”, а један од омиљених филмова је и Готик (1986) Кена Расела. Деведесетих је дошао нови талас вампирских филмова које предводи екранизација романа Ен Рајс, Интервју с вампиром (1994) Нила Џордана. Освежење у жанру стигло је почетком новог миленијума с Духовима у нама (2001) Алехандра Аменабара. Да популарност готик хорора не јењава, најбоље се види у Жени у црном (2012) Џејмса Воткинса, с којим је после више од три деценије поново почела да ради продукцијска кућа „Хамер”.

Ненад Беквалац