- Start: 21/05/2017 17:00
- End: 21/05/2017 23:30
Сећање на... Томас Милиан
17:00 ЦЕНА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА (ШП/ИТ, 1966)
El Precio de un Hombre
ул. Томас Милиан (Tomas Milian), Ричард Вајлер (Richard Wyler)
р. Еухенио Мартин (Eugenio Martín)
19:00 ТЕПЕПА (ИТ/ШП, 1969)
Tepepa
ул. Томас Милиан (Tomas Milian), Орсон Велс (Orson Welles)
р. Ђулио Петрони (Giulio Petroni)
21:00 МЕСЕЦ (ИТ/САД, 1979)
La luna
ул. Џил Клејбург (Jill Clayburgh), Томас Милиан (Tomas Milian)
р. Бернардо Бертолучи (Bernardo Bertolucci)
Сећање на... Томас Милиан
Италијански глумац кубанског порекла Томас Милијан (1933–2017) током безмало шездесет година каријере глумио je у више од 90 играних и 20 телевизијских филмова и серија. Изражајног мршавог лица, мужевне и истовремено нервозне појаве, тумачио је широк дијапазон ликова и наметнуо се као један од водећих млађих италијанских глумаца почетком шездесетих година.
Родио се у Хавани 1933. године. Његов отац био је кубански генерал који је током Кубанске револуције био ухапшен и утамничен, да би током новогодишње ноћи починио самоубиство. Убрзо после тих догађаја Милијан се сели у Њујорк, где похађа Стразбергову филмску школу глуме (Actors Studio), у којој развија свој таленат и особени уметнички стил, да би постао глумац великог емоционалног набоја и смисла за хумор и експресију. Управо та харизма ће га прославити и омогућити му да постане једна од највећих икона шпагети-вестерна. Његова каријера почиње тако што га открива италијански режисер Мауро Болоњини, који му даје епизодну улогу блазираног богаташа у филму Храбра ноћ (La Notte Brava, 1959). После те роле продуценти и режисери почињу да се утркују нудећи му различите улоге, а тиме и прилику да се наметне избирљивој италијанској публици.
Почетком шездесетих, улога стиже улогу, јер Милијан глуми код неких од највећих италијанских режисера. Истиче се својим бравурозним ролама: професора који отима ученика у Латуадином филму Непредвиђено (L’Imprevisto, 1961), човека из народа у филму Нанија Лоја Дан лавова (Un giorno da leoni 1961), насилника у филму L’Attico (1963). На крају, као круна тог успешног глумачког периода, долази понуда за улогу сликара у биографској драми о Микеланђелу, у филму Керола Рида Агонија и екстаза (The Agony and the Ecstazy, 1965). Од средине шездесетих, с појавом шпагети-вестерна, његов глумачки таленат доживљава кулминацију и доноси му велики успех, етаблирајући га као водећег хероја новог филмског жанра. Глумио је у неким од највећих класика као што су филмови Серђа Солиме Соколов плен (La Resa dei Conti, 1966) и Закон безакоња (Faccia a Faccia, (1967), Тепепа (1969) Ђулија Петронија и Корбучијев шпагети-класик за сва времена Компањерос (Vamos a matar, compañeros, 1970).
С постепеним падом популарности и одласком у историју једног култног жанра, Томас Милијан окреће се новом италијанском филмском чуду, популарној криминалистичкој творевини poliziotteschi, која се развила на темељима француског криминалистичког филма седамдесетих и сурових америчких филмова шездесетих. Описујући време друштвених и политичких превирања у Италији, с којима је стигла и већа стопа криминала, филмови су били брутални. Обиловали су експлицитним сценама гангстерских обрачуна, јурњаве аутомобила, пљачки банака и корупције која је сезала до највећих нивоа власти. Пошто је добио похвале за улогу поремећеног убице у филму Milano odia: la polizia non può sparare (1974), појављује се у филмовима сличног садржаја: Roma a mano armata (1976) и Il cinico, l’infame, il violento (1977). Међутим, највеће признање за своје глумачко умеће добио је од филмских новинара, за споредну улогу у култној драми о инцесту Месец (La Luna, 1979).
Увидевши да више није у стању да пружи неки велики допринос италијанском, а самим тим ни европском филму, Милијан се 1985. враћа у Америку. На највећем светском филмском тржишту добија прилику да глуми у остварењима неких од најзначајнијих америчких редитеља те епохе као што су ЈФК (1991) Оливера Стоуна, Спилбергов Амистад (1997) и Содербергови Путеви дроге (Traffic, 2000).
Пре брака с глумицом Маргеритом Валети Томас Милијан био је бисексуалац. Умро је од можданог удара у свом дому у Мајамију.
Бојан Ковачевић