• Start: 13/02/2017 17:00
  • End: 13/02/2017 21:00

Омаж пољском редитељу Тадеушу Хмиелевском

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. 13. фебруар 2017.

 

 

17:00 КАКО САМ ЗАПОЧЕО ДРУГИ СВЕTСКИ РАТ (I ДЕО) - БЕКСТВО (ПОЉ, 1969)
Jak Rozpetalem druga wojne swiatowa (I) – Ucieczka
ул. Марјан Кочињак (Marian Kociniak), Јанина Бороњска (Janina Boronska)
р. Тадеуш Хмиелевски (Tadeusz Chmielewski)

 

19:00 КАКО САМ ЗАПОЧЕО ДРУГИ СВЕTСКИ РАТ (II ДЕО) - ПРЕДАЈТЕ ОРУЖЈЕ, МОЛИМ  (ПОЉ, 1969)
Jak Rozpetalem druga wojne swiatowа (II) – Za Bronia
ул. Марјан Кочињак (Marian Kociniak), Кристина Борович (Krystyna Borowicz)
р. Тадеуш Хмиелевски (Tadeusz Chmielewski)

 

21:00 КАКО САМ ЗАПОЧЕО ДРУГИ СВЕTСКИ РАТ (III ДЕО) – НАЈЗАД КУЋИ (ПОЉ, 1969)
Jak Rozpetalem druga wojne swiatowа (III) – Wsrod Swoich
ул. Марјан Кочињак (Marian Kociniak), Јоана Једрика (Joanna Jedryka)
р. Тадеуш Хмиелевски (Tadeusz Chmielewski)

 

KAKO SAM ZAPOCEO DRUGI SVETSKI RAT

Сећање на... Тадеуш Хмјелевски (1927–2016)

Недавно преминули пољски редитељ, сценариста и продуцент Тадеуш Хмјелевски припадао је генерацији аутора који су реанимирали и модернизовали пољску кинематографију у другој половини педесетих година прошлог века, уздигавши је међу водеће у Европи. Критички филмови Анджеја Вајде, Анджеја Мунка, Јежија Кавалеровича, Казимјежа Куца, Војћеха Хаса, Тадеуша Конвицког извршили су морални препород у матичној кинематографији, али и шире у источноевропском филму, а беспоговорно су утицали и на француски нови талас. Но, за разлику од осталих аутора који су били окренути драмском жанру и субјективном посматрању живота и опстанка младих људи у социјализму, Тадеуш Хмјелевски окренуо се тада заборављеној и скрајнутој филмској врсти – комедији.

Овај учесник Покрета отпора у Другом светском рату, који је још пре пунолетства био припадник Пољске народне војске (као и његов отац, убијен у комунистичком режиму после рата), демобилисао се 1948. године и уписао Националну филмску школу у Лођу, где је дипломирао 1954. Већ његов први играни, а према мишљењу многих и најбољи филм Ева хоће да спава (Ewa chce spač) из 1958. године, изазвао је шок код политичких ауторитета, али и одушевљење код гледалаца жељних нормалних људских тема испричаних у хумористичком тону. Дело епизодичне структуре, пуно сатире и апсурда, које подсећа на најбоље америчке „скрубол“ (sсrewball) комедије из тридесетих година, о девојци која се трагајући за станом сусреће с тупошћу бирократије и полицијског апарата, годинама није могло да буде приказано у другим земљама социјалистичког лагера. У наставку каријере Хмјелевски је остао веран жанру комедије и снимио низ успешних филмова, какви су Два господина „Н” (Dwaj panowie „N) из 1962. и Где је генерал? (Gdzie jest general...) из 1964, али они ипак нису имали свежину и стилску чистоту његовог првенца.

Троделна пикарска комедија Како сам започео Други светски рат (Jak rozpetalem druga wojne swiatowа) из 1969. године, пустоловна прича о антихероју који је прошао пут од „случајног узрочника” Другог светског рата и логораша, до ратника у Северној Африци, борца Пољске народне армије и „ратног хероја”, други је кандидат за најбоље остварење у опусу Тадеуша Хмјелевског. На том и на многим другим његовим филмовима као асистент редитеља и повремени сценариста помагала му је супруга Халина.

У другом делу каријере Хмјелевски је одступио од свог уобичајеног комичног жанра, па је тако режирао на Пољском националном фестивалу награђивана остварења: криминалистички филм У тишини ноћи (Wsrod nocnej ciszy) из 1978. и историјску драму Верна река (Wierna rzeka) из 1987. године, по класичној новели Стефана Жеромског. Након тога, само још једном појавио се на филму, и то као сценариста забавне комедије Богу иза леђа (U Pana Bogu za piecem) из 1998. године, у режији Јацека Бромског, потписавши се на шпици под псеудонимом Зофија Милер. Иако није спадао у водеће редитеље и покретаче пољског критичког филма, Тадеуш Хмјелевски дуже од четири деценије био је значајан учесник свих успона и падова те светски значајне кинематографије.

Александар Саша Ердељановић