• Start: 18/05/2018 17:00
  • End: 18/05/2018 23:30

Hommage: Ronald Lee Ermey (1944-2018)

Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11 / Петак, 18. мај 2018.

 

17:00 БОЈЕВИ МЕТАК (ВБ/САД, 1987)
Full Metal Jacket
ул. Метју Модин (Matthew Modine), Роналд Ли Ерми (Ronald Lee Ermey)
р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)

19:00 КО СЕ БОЈИ ДУХА ЈОШ? (НЗ /САД, 1996)
The Frighteners
ул. Мајкл Џеј Фокс (Majkl J. Fox), Роналд Ли Ерми (Ronald Lee Ermey)
р. Питер Џексон (Peter Jackson)

21:00 ТЕКСАШКИ МАСАКР МОТОРНОМ ТЕСТЕРОМ (САД, 2003)
The Texsas Chainsaw Massacre
ул. Џесика Бил (Jessica Biel), Роналд Ли Ерми (Ronald Lee Ermey)
р. Маркус Ниспел (Маrcus Nispel)

 

Роналд Ли Ерми

Изрекa „Историја – то беше рат” може се односити и на кинематографију, јер војска, рат и филм увек иду заједно. Неки од највећих класика седме уметности стигли су из ратног поджанра, а многе глумце памтимо по њиховим улогама у униформи. Велики Џон Вејн своје најупечатљивије роле остварио је у вестерну, али једна од најпопуларнијих ипак је она из Песка Иво Џиме (Sands of Iwo Jima, 1949), где глуми наредника Страјкера, док ће Џорџ K. Скот за многе увек бити генерал Патон. Сличних примера има много.

Ипак, титулу најпопуларнијег филмског војника, према мом мишљењу, а и према мишљењу многих других, носи искључиво један човек, бивши официр маринаца који је свој псовачки капацитет успео да преточи у једну од најнезаборавнијих улога модерног филма. Његове рафале погрдних речи упућене младим војницима у ремек-делу Стенлија Кјубрика Бојеви метак (Full Metal Jacket, 1987) многи су покушали да имитирају, али је ретко ко то успео да изведе тако ефектно као он. Реч је, наравно, о Роналду Лију Ермију, кога ће историја филма заувек памтити као старијег водника Хартмана, човека кадрог да за минут испали чак сто сочних увреда а да и не трепне.

Роналд Ли Ерми (1944–2018) рођен је у малом месту Емпорија у Канзасу, где је и одрастао с петорицом браће. Кад је напунио четрнаест година, породица се одселила на северозапад Сједињених Држава, у град Зила, у савезној држави Вашингтон. Тамо је млади Роналд врло брзо стекао репутацију кавгаџије и делинквента. После другог хапшења, као седамнаестогодишњак нашао се пред избором који му је поставио судија – или ће ићи у затвор или у војску. Он је одабрао ово друго и тако је почела његова војна каријера, која ће се касније преточити у глумачку.

Ерми је 1961. приступио маринцима, и како је регрутован западно од Мисисипија, завршио је у центру за обуку у Сан Дијегу – они који су рођени источно од велике реке бивају обучавани у Перис Ајленду у Јужној Каролини, месту које ће касније одиграти велику улогу у његовом животу. Прве године службе провео је уз ваздухопловно крило маринаца, да би 1965. аванзовао у инструктора за „гуштере”. Три године касније, после кратке епизоде у Окинави, бива послат на службовање у Вијетнам, где проводи четрнаест месеци. На Окинаву се враћа као наредник, а 1972. напушта војску због здравствених разлога.

Ерми тада одлучује да се посвети студијама глуме. Избор је пао на Универзитет у Манили, на Филипинима. Још као студент добио је прву улогу – у класику Френсиса Форда Кополе Апокалипса данас (Apocalypse Now, 1979) појавио се као један од пилота хеликоптера. Међутим, прву праву шансу дао му је канадски редитељ Сидни Џ. Фјури (познат по изврсном шпијунском филму Строго поверљиво Ипкрес из 1965. с Мајклом Кејном) у филму Момци из треће чете (The Boys from Company C, 1977), у ком Ерми добија готово аутобиографску улогу наредника-инструктора чија је мисија да обучи младе маринце за оно што их чека у џунглама југоисточне Азије.

Да је Ерми ту завршио свој глумачки рад, људи који су гледали тај филм памтили би га као мудрог, готово благог официра који је комбинацијом лепе речи и војничких метода извлачио најбоље из својих питомаца. Иронично је, стога, што је овај глумац-маринац до светске славе стигао играјући карактерно потпуно друкчијег наредника Хартмана, бруталног инструктора садисту у Бојевом метку Стенлија Кјубрика из 1987.

Ерми је до роле која ће га прославити дошао сасвим случајно. Кјубрик га је прво унајмио као стручног консултанта на снимању, а када је Ерми питао чувеног редитеља да ли би можда управо он могао да одглуми Хартмана, овај му је одговорио да је гледао Момке из треће чете и да му је ту деловао превише – благо. Била је то одлична мотивација за бившег војника, који је убрзо показао Кјубрику да и те како уме да се ражести кад треба.

Након што је пред камерама престројио чету британских краљевских маринаца који су статирали у филму, Кјубрик му је не само дао улогу већ и дозволио оно што је заиста допуштао ретко коме – да импровизује. Онај чувени уводни говор у којем Ерми брутално и физички и вербално „испресавија” младе питомце у регрутном центру Перис Ајленд био је, према продукцијским белешкама, чак педесет одсто импровизован, а прича се да је глумац имао посебан таленат да увек смисли нову увреду и начин да понизи некога. „Испоставило се да је он био генијалан избор”, забележио је касније човек који је потписао и класике какви су Исијавање и Доктор Стрејнџлав.

Бојеви метак доживео је велики успех и код критике и код публике, те су се Ермију врата Холивуда широм отворила. У наредних неколико година пензионисани наредник снимиће пар изузетно запажених филмова. У историјски мотивисаном кримићу Алана Паркера Мисисипи у пламену (Mississippi Burning, 1988) глуми градоначелника расисту, док се у потцењеној Опсади базе Глорија (The Siege of Firebase Gloria, 1989) поново враћа у Вијетнам, опет у улози наредника.

Ерми се тих година опробао и у комедијама и у хорору. У наставку култног Флеча (Fletch Lives, 1989) игра телевизијског проповедника, док у The Rift (1990) глуми капетана подморнице која се сукобљава с мутантима на дну мора. Квалитетне роле остварује и у одличним Оловним војницима (Toy Soldiers, 1991) Данијела Петрија и Сомерсбију (Sommersby, 1993) Џона Амијела, док у On Deadly Ground укршта копља с једним од кључних акционих хероја те ере Стивеном Сигалом.

Једна од најпознатијих улога које је одиграо после Бојевог метка јесте она у филму Ко се боји духа још (The Frighteners, 1996) Питера Џексона, у коме тумачи дословно пародију наредника Хартмана. Након тога, Ермијева каријера ограничава се на епизодне улоге у мањим продукцијама. Памтимо, додуше, његову минијатуру у Свемирским војницима (Starship Troopers, 1997) Пола Верхувена, као и у Крви и соли (The Salton Sea, 2002). Можда најзначајнији радови у његовој позној каријери јесу серијал Прича о играчкама (Toy Story), где позајмљује глас лутки војника, и обновљена франшиза Тексаског масакра моторном тестером, у којој му је поверена рола бруталног убице шерифа Хојта.

Своје последње активне године Ерми проводи углавном на телевизији, где је седам година водио програм Mail Call, у којем је одговарао на питања гледалаца из војне историје. Тематски слична била је и емисија Lock and Load with R. Lee Ermey, која је наследила Mail Call на History Channel-у, а бавила се развојем наоружања. За мањак филмских улога у последње време окривио је либералне тенденције у филмској индустрији – наводно, све су га мање звали на снимања откако је у једном говору критиковао председника Барака Обаму.

Војска, међутим, није заборавила свог некадашњег питомца – 2002. године Ерми је почасно унапређен у чин gunnery sergeant, што је уједно и званични чин који је носио Хартман из Бојевог метка. Његове везе с оружаним снагама САД никада нису прекидане, и током двехиљадитих редовно је обилазио америчке војнике у Ираку и Авганистану, где их је забављао репризом своје најчувеније улоге.

Роналд Ли Ерми преминуо је 15. априла 2018. и сахрањен је на Арлингтонском гробљу у Вашингтону, резервисаном за војна лица. Иако га ми памтимо као филмског наредника, не треба сметнути с ума да је он, на крају крајева, ипак прво и пре свега био војник – војник који је свој таленат за импровизацију претворио у филмску каријеру. Semper fi [1], артиљеријски наредниче Хартман, и хвала на свему.

Милош Јовановић

[1] Semper fi – скр. Semper fidelis, што је мото америчких маринаца.