• Start: 28/04/2017 19:00
  • End: 28/04/2017 21:00

Сећање на... Лазар Стојановић (1944-2017)

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. 28. април 2017.

 

19:00 ОНА ВОЛИ... (ЈУГ, 1968)
ул. Бранка Петрић, Драгомир Чумић
р. Лазар Стојановић

 

19:15 ПЛАСТИЧНИ ИСУС (ЈУГ, 1971)
ул. Томислав Готовац, Вукица Ђилас
р. Лазар Стојановић

 

Lazar Stojanovic 2

Казна и „злочин”

Лазар Стојановић (1944-2017)

Четвртог марта умро је филмски редитељ и сценариста, позоришни редитељ, новинар, публициста и човек са још низ занимања, Лазар Стојановић, самосвојна и нетипична личност српске културе.

Широкој јавности поприличан низ година препознатљив као актер случаја званог „Пластични Исус”, према називу његовог дипломског филма на Академији за позориште, филм, радио и телевизију из 1971. око којег се подигла велика прашина и због којег је он постао једини филмски редитељ осуђен на казну затвора. У затвору је провео три године. Прву казну добио је због вербалног деликта као аутор чланака у часописима „Време”, „Студент”, „Видици”, другу због режије поменутог филма и подсмевања тадашњим аксиомима социјалистичког друштва – братству и јединству и култу личности друга Тита, а трећу због тога што је одбио да напише молбу за помиловање током боравка у затвору! Толико о казни.

Сада о злочину. Био је то филм Пластични Исус, његов дипломски рад у класи професора Александра Саше Петровића и први играни филм у производњи Академије за позориште, филм, радио и телевизију и ФРЗ-а (Филмска радна заједница – Сервис за организовање производње и промета филмова, касније Центар филм). Стојановић је дипломирао са десетком, а проблем је настао мало касније, када је у акцију ступило партијско руководство Академије и када је почело међусобно прозивање професора. Једни су тражили да се утврди одговорност, а други покушавали да је се одрекну. Неки су се оправдавали тиме да се снимљени филм знатно разликује од првобитног сценарија, други да нису знали о чему је реч... Тројица су кажњена искључивањем из партије, ментор је напустио земљу (да не помињемо имена јер су сви били значајни и признати аутори српске кинематографије). Случај је 1973. стигао до суда, дипломац је осуђен. За разлику од филмова који потпадају под појам забрањени без забране, а који су се повремено и могли видети по затвореним или слабије најављеним пројекцијама, Пластични Исус је заиста забрањен и није пуштан ни одабранима. Тек 1990. године Центар филм је одлучио да га прикаже. Филм је прошао пред Комисијом за јавно приказивање филмова (13. 12. 1990) и кренуо у дистрибуцију. Двадесет година од настанка, тематиком и редитељским поступком више никога није саблазнио, а као филмско дело некима се допао, некима није; коначан суд о месту и значају у српској кинематографији донеће време. Лазар Стојановић, човек од интегритета, широке ерудиције, доследан у одбрани слободе мишљења и слободе говора, и касније је био притваран као учесник Слободног универзитета (1984) и наравно етикетран на разне начине, у складу с владајућом климом у друштву. Живео је и овде и тамо – у иностранству. Игране филмове више није режирао, али документарне јесте. Био је коредитељ филма Српска епика с Полом Павликовским (Serbian Epics, Велика Британија, 1992), редитељ филмова Успон и пад генерала Младића (2005), Живот и прикљученије Радована Караџића (2005) и Шкорпиони, споменар (2007) износећи у њима свој став, различит од општеприхваћених или општенаметнутих. Бавио се позоришном режијом, уређивањем књига, помало глумом и низом других разнородних послова.

О животу и раду, о животним начелима, месту и значају Лазара Стојановића у нашој култури, ових дана компетентно су говорили и писали његови пријатељи, савременици и сведоци, уметници, теоретичари. Поменимо неке: Слободан Шијан, Борка Павићевић, Миливоје Мајсторовић, Божидар Мандић, Саша Радојевић, Мики Стојановић, Миљенко Јерговић и многи други, не мање значајни.

А Кинотека је, у складу са својим основним задацима – да чува и учини доступним филмске материјале – сачувала добијене негативе монтираног филма Пластични Исус, наравно и избачену секвенцу венчања, а за његово приказивање у Музеју модерне уметности у Њујорку у априлу 2016. године, са задовољством израдила рестаурисану, дигиталну копију. И редитељ и филм добили су вредне похвале на једном тако значајном месту као што је МоМа.

Преминулом редитељу Лазару Стојановићу одаћемо почаст приказујући посетиоцима оно чиме располажемо – баш ту копију филма Пластични Исус и студентски рад, краткометражни играни филм Она воли реализован 1967. године (пријављен, одобрен и у филмографије уписан 1968), чији је он сценариста, редитељ и монтажер.

Јелена Миленковић