• Start: 06/12/2017 17:00
  • End: 06/12/2017 23:00

ФИЛМСКА РЕВИЈА

Hommage: Károly Makk (1925-2017)

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11 / 6. децембар 2017.

 

17:00 КУЋА ПОД СТЕНОМ (МАЂ, 1958)
Ház a sziklák alatt
ул: Јанош Горбе (Janos Gorbe), Ирен Псота (Iren Psota)
р: Карољ Мак (Károly Makk)

19:00 ЉУБАВ (МАЂ, 1971)
Szerelem
ул: Лили Дарваш (Lili Darvas), Мари Торочик (Mari Torocsik)
р: Карољ Мак (Károly Makk)

21:00 НОЋ ЧЕДНОСТИ У ЈАВНОЈ КУЋИ (МАЂ, 1977)
Egy erkölcsös éjszaka
ул: Маргит Макаи (Margit Makay), Ирен Псота (Iren Psota)
р: Карољ Мак (Károly Makk)

 

СЕЋАЊЕ НА... КАРОЉ МАК

Мало пре драматичних политичких догађаја скраја 1956. године, када је у крви и репресији угушена Мађарска револуција, дошло је до отопљавања и појаве нових тема и аутора како у култури тако и у кинематографији као њеном саставном делу. Одбацујући окоштали социјалистички реализам, аутори отварају читав спектар нових идеја и погледа, те на различит, ауторски и жанровски сугестиван начин, подједнако успешно обрађују како теме из прошлости и историје тако и савремени живот у социјализму. Том кругу стваралаца, осим Золтана Фабрија, Феликса Маријашија, Золтана Варкоњија, Јаноша Хершка, Ласла Ранодија и Имреа Фехера, припада и недавно преминули Карољ Мак (1925–2017).

Тај врсни професионалац већ по завршетку средње школе нашао се у студију „Хунија”, где је прошао целокупан филмски пут, асистирајући монтажерима, сниматељима и редитељима. Одмах после рата уписује режију на будимпештанској Академији за позоришну и филмску уметност, на којој је дипломирао 1950. године.

Након неколико послова асистента режије, почиње да режира прве филмове заједно са Золтаном Варкоњијем. Костимирана комедија у боји Лилиомфи (1955) доноси му успех и код публике и код критике и устоличује звездани глумачки пар мађарске кинематографије, Ивана Дарваша и Маријану Кренчеј. (То изузетно шармантно остварење које по духу подсећа на Бергманове Осмехе летње ноћи (Sommarnattens Leende), снимане у исто време, пре две године је са великим успехом приказано на Фестивалу нитратног филма Југословенске кинотеке.) На самом почетку каријере Мак се показао као аутор коме ниједна тема нити жанр нису страни, па је његова богата филмографија (преко 30 играних филмова) препуна најразличитијих дела. Но, за разлику од других, мање интелигентних редитеља, Мак у својим делима показује не само врстан професионализам већ и ауторско умешно сналажење у неочекиваним и дијаметрално супротним жанровским и тематским обрасцима.

Већ с психолошком драмом Кућа под стенама (Haz A Sziklak Alatt, 1958) стиче међународну репутацију и осваја прву награду на фестивалу у Сан Франциску. Потом се накратко окреће модерном филму под утицајима новог таласа, али амбициозно замишљени Опседнути (Megszallottak, 1961) не доживљавају успех као слично интонирани чехословачки филм из тих година, Оптужени (Obžalovany) Јана Кадара и Елмара Клоса. Током шездесетих, иако режира квалитетне сценарије, помало је у сенци великих успеха мађарских новоталaсоваца, које предводе Миклош Јанчо, Иштван Сабо, Петер Бачо, Иштван Гал, Андраш Ковач, Марта Месарош и многи други.

Највећи успех, помало неочекивано, доживљава 1971. с лирском камерном драмом Љубав (Szerelem), за коју због политички контроверзног садржаја годинама није добијао дозволу за снимање. Смештена у доба стаљинизма и настала по делу бившег логораша Тибора Дерија, та мрачна прича пуна сете говори о младој жени чијег је мужа тајна полиција одвела у затвор због политичких разлога, па она мора да се брине о његовој остарелој и умирућој мајци. У жељи да старичини последњи месеци прођу без брига, она пише и чита јој лажна писма из Холивуда о великом успеху мужа и сина као филмског продуцента. Дивно саткана прича, пуна емоција, љубави, личне и политичке несреће, илузија, одушевила је критичаре, који су јој доделили главну награду на Канском фестивалу. Тада су награђене и главне протагонисткиње филма, Мари Теречик и Лили Дарваш.

И својим следећим делима, потресном и несентименталном причом о старим људима Игра мачака (Macskajáték, 1974), полукомичном сторијом смештеном на почетак двадесетог века Ноћ чедности у јавној кући (Egy erkölcsös éjszaka, 1977) и суптилном лезбијском драмом, смештеном у доба најцрњег стаљинизма Загрљени погледи (Egymásra nézve, 1982), Карољ Мак доказује се као један од водећих мађарских и средњоевропских редитеља. Ти успеси омогућавају му и међународне пројекте какви су немачки Ловци (Die Jager, 1982), амерички Заљубљена Лили (Lily in Love, 1984) и британски Коцкар (The Gambler, 1997), адаптација славног дела Достојевског. У тим филмовима који су различито прихваћени, осим истанчане атмосфере, истиче се и изврсна сарадња с глумцима, међу којима су и велике звезде Хелмут Бергер, Барбара Сукова, Кристофер Пламер, Меги Смит, Мајкл Гамбон и Лујза Рајнер, која се после много година специјално за тај филм вратила на велики екран у 86. години.

Активан скоро до краја (последњи филм снимио је 2010. у 85. години), Карољ Мак иза себе је оставио занимљив и значајан опус, којим се заслужено сврстава међу мајсторе мађарског, европског и светског филма.

 Александар Саша Ердељановић