• Start: 13/12/2017 17:00
  • End: 13/12/2017 23:30

ФИЛМСКА РЕВИЈА

Hommage: Karin Dor (1938-2017)

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11 / 13. децембар 2017.

 

17:00 ПОВРАТАК НЕВИДЉИВОГ ЧОВЕКА (СРН, 1962)
Die unsichtbaren Krallen des Dr. Mabuse
ул: Лекс Баркер (Lex Barker), Карин Дор (Karin Dor)
р: Харалд Рајнл (Harald Reinl)

21:00 ВИНЕТУ - II ДЕО (СРН/ФР/ИТ/ЈУГ, 1964)
Winnetou - 2. Teil
ул: Лекс Баркер (Lex Barker), Карин Дор (Karin Dor)
р: Харалд Рајнл (Harald Reinl)

 

СЕЋАЊЕ НА... КАРИН ДОР

Сада си мој...
Хелга Брант (Џеjмс Бонд: Само двапут се живи)

Истовремено заводљива и хладно прорачуната, мазна и опасна, готово прототип титан-жене, немачка глумица Карин Дор, профилисана по улози Хелге Брант, једне од Бондових девојака, преминула је у седамдесет деветој години.

Рођена у Визбадену, од ране младости показује интересовање за позоришну и филмску уметност. Још као малолетна девојка упознаје познатог аустријског редитеља Харалда Рајнла, који јој пружа прилику да заигра у филму Све док живите (Solange du lebst, 1954). Између њих се, и поред очигледне разлике у годинама, на снимању рађа љубав. Под будном диригентском палицом свог новопеченог супруга Карин стиче славу у Немачкој и Аустрији, најпре у лаганим комедијама и романтичним остварењима попут Близанаца из Цилертала (Die Zwillinge vom Zillertal, 1957) Харалда Рајнла и Skandal um Dodo (1959) Едуарда фон Борзодија, а затим и у веома популарним  кримићима (German Kriminalfilm) рађеним по мотивима новела Едгара Воласа: Страшни људи (Die Bande des Schreckens, 1960), Фалсификатор из Лондона (Der Falscher von London, 1961), Давитељ из замка Блекмур (Der Wurger von Schloß Blackmoor, 1963), у режији Харалда Рајнла. Сам Рајнл, познат и по серијалу о злочиначком генију Доктору Мабузеу, даје Карин улогу у једном од филмова из серијала Повратак невидљивог човека (Die unsichtbaren Krallen des Dr. Mabuse), у коме она први пут наступа уз касније честог партнера Лекса Баркера. Ипак, оно по чему је постала најпопуларнија у „родној груди” јесте серија изузетно омиљених филмова, рађених по књигама Карла Маја, о доживљајима индијанског поглавице Винетуа. Већ уиграна екипа Рајнл, Баркер и Дор, уз Пјера Бриса као Винетуа, изродила је остварења као што су Благо у Сребрном језеру (Der Schatz im Silbersee, 1962), Винету 1. део (Winnetou 1. Teil, 1963), Винету 2. део (Winnetou 2. Teil, 1964) и Опроштај великог поглавице (Winnetou 3. Teil, 1965), у којима су вешто и веома филмично дочарани ликови из пера Карла Маја. Ако су Баркер и Брис успели да оригинално донесу Олд Шетерхенда и Винетуа, Дорова је у сваком од тих филмова играла различите улоге, али увек са истим успехом. Наравно, није је мимоишла ни Рајнлова дводелна сага Нибелунзи (Die Nibelungen), у којој је играла Брунхилду. На крилима славе окушала се и у светским оквирима, најпре у филму Др Фу Ман Чу (The Face of Fu Manchu, 1965) Дона Шарпа, а затим  у тада престижној франшизи о Џемјсу Бонду, остварењу Само двапут се живи (You Only Live Twice, 1967) Луиса Гилберта. Тако она постаје Хелга Брант,  једна од ретких жена које су добиле прилику да ошамаре Шона Конерија, али и сама доживљава једну од најбизарнијих смрти у свим филмовима о Бонду. Само две године касније, 1967. појављује се у једном од мање познатих остварења легендарног Алфреда Хичкока, Топаз (Topaz), где игра сјајну епизоду у улози кубанске дисиденткиње. И поред тих улога, Дорова није постигла велику светску славу, што никако не умањује њено умеће, али ни популарност у Немачкој.

До краја каријере играла је у филмовима и познатим серијалима који су снимани углавном за немачко говорно подручје, а последњу улогу забележила је у остварењу редитељке  Маргарете фон Троте Изгубљени свет (Die abhandene Welt) из 2015. године.

Бранислав Ердељановић