• Start: 07/04/2017 17:00
  • End: 07/04/2017 23:30

Сећање на... Емануел Рива

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. Петак, 7. април 2017.

 

17:00 ХИРОШИМА, ЉУБАВИ МОЈА (ФР, 1959)
Hiroshima mon amour
ул. Емануел Рива (Emmanuelle Riva), Еиђи Окада (Eiji Okada)
р. Ален Рене (Alain Resnais)

19:00 КЛЕВЕТА (ФР, 1967)
Les risques du mеtier
ул. Емануел Рива (Emmanuelle Riva), Жак Брел (Jacques Brel)
р. Андре Кајет (Andrе Cayatte)

21:00 ПОДНЕБЉА (ФР, 1967)
Climats
ул. Емануел Рива (Emmanuelle Riva), Жан Пјер Маријел (Jean-Pierre Marielle)
р. Стелио Лоренци (Stellio Lorenzi)

 

Сећање на... Емануел Рива

In Memoriam: Emmanuelle Riva (1927–2017)

Емануел Рива, једна од најпрепознатљивијих икона француске уметности друге половине 20. века, преминула је у 89. години. Глумила је на филму, стварала у позоришту, писала и издавала поезију, бавила се фотографијом. Иако је доживела дубоку старост, чини се да ју је рак, од кога је оболела и који се убрзао неумитно, ипак изненадио, бар што се тиче њеног рада на филму. После неколико мирних деценија, Рива се поново 2012. нашла у средишту збивања када ју је, као најстарију глумицу у конкуренцији за Оскар од почетка доделе, Америчка академија номиновала за најбољу женску улогу у филму Љубав (Amour, 2012), Михаела Ханекеа. Иако ју је награда мимоишла отишавши у руке Џенифер Лоренс, енергију и пажњу коју је добила Рива је искористила да продужи свој професионални живот, те ће се премијере неколико филмова на којима је радила догодити после њене смрти.

Рођена као Полет Жермен Рива у малом месту у француској провинцији, одмалена је показивала интересовање за уметност, да би тек са 26 година схватила да је глума оно чему би желела највише да се посвети. Одлази у Париз, где захваљујући очигледном таленту врло брзо добија прилику како у позоришу, где је до краја живота редовно наступала, тако и испред камера, што на малом екрану, што на биоскопском платну. После неколико улога на ТВ-у, Рива својим првим биоскопским филмом, првом главном улогом, чини корак који јој је обележио читаву каријеру. У кинематографском ремек-делу Алена Ренеа Хирошима, љубави моја (Hiroshima mon amour, 1959) Рива тумачи улогу француске глумице која се у серији дијалога опрашта од ожењеног јапанског архитекте с којим је имала краћу везу. Ренеово схватање филма јасно одређено невероватном и искреном љубављу према кинематографији, „посебност” текста Маргарет Дирас, Ривин таленат и шарм, који јасно води и инспирише њеног директног партнера Еиђија Окаду, учинили су ово остварење ванвременским, једним од оних која би могла да послуже као сама дефиниција филмске уметности. Велики Ерик Ромер, један од Ренеових такмаца у то време, тај филм прогласио је најзначајнијим филмским остварењем од краја Другог светског рата и уједно првим модерним, звучним биоскопским филмом.

Каријера Емануел Риве трајала је читавих 60 година. Симболично је што су и њен почетак и њен крај обележени љубављу. Ако је филмом Хирошима, љубави моја отворила врата кинематографије, поменутим остварењем Љубав несумњиво их је затворила и отишла у легенду. Њен рад између та два филма, који се састојао од скоро 90 улога, био је обележен сарадњом с врло значајним ауторима, на врло значајним филмовима. С Гиљом Понтекорвом снимила је филм Капо (1960), са Мелвилом и Жаном Полом Белмондом Леон Морин, свештеник (Lеon Morin, prеtre, 1961), са Жоржом Фрањуом Терезу Дескерју (Thеrеse Desqueyroux, 1962), Клевету (Les risques du mеtier) са Андреом Кајетом, Libertе, la nuit (1983) с Филипом Гарелом, а Три боје: плаво (Trois couleurs: Bleu, 1993) са Кшиштофом Кјешловским (Krzysztof Kieslowski).

Иако је била у прилици да својом популарношћу, тј. поступцима и самом појавом, изазове интересовање јавности и медија, и можда тако себи омогући и веће, уносније послове, Емануел Рива одлучила је да свој живот проведе што је могуће даље од светала позорнице и сачува своју приватност. Ипак, њен таленат нико није могао да занемари, а као потврде квалитета глумачког умећа стизале су и награде: БАФТА, Цезар, Златна палма, венецијански Волпи, па и већ поменута номинација за Оскар. Паралелно са улогама на филму, Рива је остварила и више оф 40 улога у позоришту, објавила три књиге поезије, одржала неколико изложби фотографија (од којих се посебно издваја она на којој је изложила фотографије из Хирошиме, настале током снимања филма).

Петар Михајловић