• Start: 08/03/2019 17:00
  • End: 08/03/2019 23:00

ФИЛМСКА РЕВИЈА

Сећање на... Алберт Фини (1936-2019)

Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11 / Петак, 8. март 2019.

 

Петак, 8. 3.

17.00 СУБОТОМ УВЕЧЕ, НЕДЕЉОМ УЈУТРО (ВБ, 1960)
Saturday Night and Sunday Morning
Улоге: Алберт Фини (Albert Finney), Ширли Ен Филд (Shirley Anne Field)
Режија: Карел Рајс (Karel Reisz)

19.00 ЧАРЛИ БАБЛС (ВБ, 1967)
Charlie Bubbles
Улоге: Алберт Фини (Albert Finney), Колин Блејкли (Colin Blakely)
Режија: Алберт Фини (Albert Finney)

21.00 ГАРДЕРОБЕР (ВБ, 1983)
The Dresser
Улоге: Алберт Фини (Albert Finney), Том Кортни (Tom Courtenay)
Режија: Питер Јејтс (Peter Yates)

 

Сећање на... Алберт Фини

Рођен у Салфорду 1936. године, млади Алберт није био нарочито добар ученик. Пао је из свих предмета у средњој школи, али зато је имао петнаест главних улога у школским представама. Тиме је себи обезбедио одлазак у Лондон да студира глуму у класи с Питером О’Тулом, Томом Кортијем, Франком Филнејом, Џоном Страјдом и Брајаном Бредфордом. Док је још био студент, приметио га је позоришни критичар Кенет Тајнан, који га је назвао „тињајућим младим Спенсером Трејсијем”. Након тога уследио је вртоглави успон, а с њим и улоге: Брут, Хенрик Пети, Магбет.

Током целе каријере Фини је шетао између филма и позоришта. Пре него што ће тумачити сина Лоренса Оливијеа у Забављачу (The Entertainer, 1960) Тонија Ричардсона, провешће четири године на телевизији као споредни глумац. Прву велику улогу даје му Карел Рајс у филму Суботом увече, недељом ујутро (Saturday Night and Sunday Morning, 1960), у коме игра Артура Стентона, припадника радничке класе. Многи су то остварење прогласили најубедљивијом британском драмом која се бави „гневним младим људима” и спада у један од првих аутентичних портрета радне омладине. Својим несташним ставом и неоспорном харизмом, Фини као да говори у име своје генерације када каже: „Ја сам само за добар провод. Остало је пропаганда.” Заједно са савременицима Питером О’Тулом, Ричардом Бартоном и Ричардом Харисом помогао је да се дефинише период у коме се границе културе у Великој Британији померају и постају део новог британског таласа у филму који је хтео да се отресе сада већ досадног и громогласног приступа драми какав су популаризовали Лоренс Оливије и Џон Гилгуд.

Прву од пет номинација за Oскар добија за улогу у филму Том Џонс (1963) Тонија Ричардсона. Она га је направила интернационалном звездом, али он сам није волео толику пажњу и увек се плашио славе, те је због тога годину дана раније одбио Дејвида Лина, који је хтео да га ангажује за филм Лоренс од Арабије (Lawrence of Arabia, 1962). После остварења Ноћ мора пасти (Night Must Fall, 1964) Карела Рајса, у коме се први пут опробао и као продуцент, оснива кућу Memorial Films заједно с Мајклом Медвином. Копродуцирао је насилну школску сатиру Линдсија Андерсона Кад би (If…, 1968). Обезбедио је паре за првенац Мајка Лија Bleak Moments (1971). Продуцирао је и глумио у филмском дебију Стивена Фрирса Шуњало (Gumshoe, 1971), омажу филм ноару. Једини биоскопски филм који је потписао као редитељ јесте Чарли Баблс (Charlie Bubbles, 1967), у коме глуми познатог ожењеног писца пореклом из радничке класе који има љубавну аферу. Други пут за Оскар је номинован за улогу Херкула Поароа у екранизацији дела Агате Кристи Убиство у Оријент експресу (Murder on the Orient Express, 1974) Сиднија Ламета. Одбија да настави да игра чувеног детектива и Поароа препушта Питеру Јустинову у Смрти на Нилу (Death on the Nile, 1978) Џона Гилермина. У другој половини седамдесетих потпуно се посвећује позоришту и појављује се само у једном филму, Двобој до истребљења (The Duellists, 1977) Ридлија Скота. Нову деценију почиње хорором (Wolfen, 1981) Мајкла Водлија и СФ драмом Лепотица (Looker, 1981) Мајкла Крajтона. Најсировију улогу остварио је као муж Дајане Китон у Пуцњу у месец (Shoot the Moon, 1982) Алана Паркера. Те исте године обријао је главу да би био Деди Варбак у Ени (Annie, 1982) Џона Хјустона. За улогу у адаптацији драме Роналда Хауарда Гардеробер (The Dresser, 1983) Питера Јејтса добија трећу номинацију за Оскар. Следеће године за портрет конзула алкохоличара у филму Испод вулкана (Under the Volcano, 1984) Џона Хјустона стиже још једна номинација за ту награду. До краја деценије играће само у филму Orphans (1987) Алана Џ. Пакуле. Још један врхунац у каријери достиже као тврдоглави великодушни мафијашки шеф у Милеровом раскршћу (Miller’s Crossing, 1990) браће Коен. Значајнији филмови које је снимио деведесетих јесу The Browning Version (1994) Мајка Фигиса и Washington Square (1997) Агњешке Холанд (Agnieszka Holland). За улогу шефа Џулије Робертс у остварењу Ерин Брокович (Erin Brockovich, 2000) добија последњу номинацију за Оскар. Код Тима Бартона прво ће играти умирућег оца у Крупној риби (Big Fish, 2003), а потом позајмљује глас у његовом анимираном филму Уклета невеста (Corpse Bride, 2005). Добиће мању улогу у франшизи Борн као неетични доктор у Борновом ултиматуму (The Bourne Ultimatum, 2007) Пола Гринграса и Борновом наслеђу (The Bourne Legacy, 2012) Тонија Гилроја. Каријеру ће завршити као сурогат отац Џејмса Бонда у Скајфолу (Skyfall, 2012) Сема Мендеса.

Ненад Беквалац