• Start: 03/08/2017 20:30, 1 More
  • End: 03/08/2017 23:30

  • Start: 04/08/2017 18:00
  • End: 04/08/2017 20:30

Наслов Le mépris
Подаци (ФР/ИТ, 1963)
Улоге Брижит Бардо, Мишел Пиколи
Режија Жан-Лик Годар
Место Свечана сала, Узун Миркова 1
Датум 3. и 4. август 2017.
Време 18:00 (4/8) и 20:30 (3/8)
Програм Варљиво филмско лето 2017

Угледни немачки редитељ Фриц Ланг (Фриц Ланг, лично) на италијанском острву и монденом летовалишту Каприју снима филм о пустоловинама старогрчког митолошког јунака Одисеја. Међутим, снимање филма прате несугласице између њега и америчког продуцента Џеремија Прокоша (Џек Паланс). И док Ланг жели уметничко остварење лишено подилажења гледаоцима, Прокош настоји реализовати комерцијално успешан филм, за што ширу публику. Стога ангажује младог сценаристу Пола Жавала (Мишел Пиколи) не би ли преправио постојећи сценарио. Пол на снимање стигне са својом прелепом супругом Камил (Брижит Бардо), некадашњом дактилографкињом, која крај свог несигурног мужа жуди за истинском присношћу и брачним заједништвом. Како би се додворио бескрупулозном Прокошу и задржао уносан ангажман, Пол одлучи помоћу Камил шармирати неугодног продуцента. Међутим, не иде све по плану...

***

"Godard je film opisao kao »priču o nesporazumu između jednog muškarca i jedne žene«, što podcrtava već sam naslov, a naglašava polusatna sekvenca njihova razgovora koja, međutim, svojom nepriređenošću i međusobnim verbalnim nadmudrivanjima upozorava na ključnu temu – promišljanje samog pripovijedanja i načina na koje ono posreduje, ali i definira životno iskustvo. Već sam početak filma izjednačuje lik Camille s vizualnim spektaklom, odn. njezino golo tijelo (navodno su producenti tražili od Godarda scene s golom B. Bardot) predstavlja kao umj. formu, da bi se potom u nizu dijaloških prizora varirali motivi komunikacijskih nesporazuma, odnosa umjetnosti i života, sprege fikcije i zbilje, rasprave o Homeru s aluzijama na odnose među likovima (Paul kao Odisej, Camille kao Penelopa, Prokosch kao Posejdon) te reference na samo film. djelo odn. proces njegova nastajanja: film započinje kadrovima snimanja, s kamerom koja se okreće prema gledatelju, Lang ironično komentira kako je sinemaskop kao tehnika širokog platna dobar jedino za zmije i pogrebe (sam Prezir snimljen je franc. verzijom te tehnike), zagovara načelo mimetizma, referirajući se na vlastito stvarno red. iskustvo s producentima naglašava različitost riječi i slike, a posebnost njegova položaja naglašena je činjenicom da jedini komunicira na svim jezicima koji se govore u filmu (franc., engl., tal., njem.) te često citira pjesnike (Dante, Corneille, Hölderlin). Spomenute motive Godard neprestano kombinira, npr. u sceni razgovora Paula, Prokoscha i Langa, na različitim jezicima, dok im Francesca međusobno prevodi, pri čemu prijevod mijenja, a u jednom trenutku i anticipira izvornik. Fabularna komponenta snimanja ekranizacije Odiseje omogućuje tenziju vizualnog izgleda »zbiljskog« okvira i stiliziranih kadrova snimane ekranizacije čija rastuća sličnost, s naglaskom na zasićenim kolorima, upućuje na miješanje granice iluzije i zbilje. Potvrda Godardova umijeća da sa samo nekoliko glumaca i u nekoliko ambijenata realizira djelo koje djeluje kao visokobudžetna produkcija, film sadržava i niz redateljevih posveta (M. Piccoli cijelo vrijeme nosi kaubojski šešir poput lika D. Martina u filmu "Neki su dotrčali" V. Minnellija, a na što se izravno i referira), dok se intimistička fabularna linija citatno odnosi na "Putovanje u Italiju" R. Rossellinija."

B. Kragić, Filmski leksikon, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb, 2003