• Start: 15/06/2016 00:00
  • End: 15/06/2016 00:00

Orig. naslov Das Lied vom Leben
Osnovni podaci (GE, 1931) 65'
Uloge Aribert Mog, Margot Ferra
Režija Alexis Granowsky
Muzej Jugoslovenske kinoteke, Kosovska 11

Sala "Dinko Tucaković"

15. jun 2016.
15:00
18. Festival nitratnog filma

Kroz zapaljive mitove

Mlada devojka, Erika Valter, viđa se sa bogatim i starim baronom, kako bi rešila svoje egzistencijalne probleme. No tokom zabave priređene radi zaruka, u nemogućnosti da se skriva iza fasade zaljubljene devojke, odlučuje se na očajnički korak, samoubistvo utapanjem u reci Elbi. Srećom, na nju nailazi mladić Igor, koji je sprečava u nameri držeći joj vatreni govor o veličini života i ljubavi. Erika se zaljubljuje u Igora i par se ubrzo venčava a ona ostaje trudna. Porođaj prolazi neuobičajeno teško, dovodeći je na ivicu smrti. Igor se jako plaši za njen život, no Erika uspeva da prevaziđe poteškoće rađajući sina, koji će tokom godina izrasti u snažnu ličnost punu samopouzdanja...

 

* * *

Abraham Azarkh, poznat na sovjetskom filmu kao Aleksandar Granovski a na nemačkom i francuskom kao Aleksis Granovski, bio je izrazito cenjeni pozorišni reditelj koji se sa pohvalama okušao i na igranom filmu. Već njegov prvi sovjetski film Jevrejska sreća iz 1925. godine o životu na jevrejskom selu dobija kultni status, no on se kao priznati reditelj krajem dvadesetih, odlučuje da emigrira u Vajmarsku Nemačku, zbog uvođenja represivnih mera u kulturi u SSSR-u. Do dolaska nacista aktivan je i u pozorištu i na filmu, a potom se kao Jevrejin seli u Francusku, gde i umire 1937. godine. Uz Tarasa Buljbu iz 1936. godine, koji je snimljen u više verzija, njegovo najkvalitetnije delo je Pesma života. Ovo ostvarenje, pušteno u eksploataciju posle žestokog rata sa cenzurom, obrađivalo je kroz niz labavo povezanih epizoda i odličnu muziku Valtera Meringa, opšta mesta kao što su ljubav, brak i rođenje. Prepuno optimizma, korišćenjem niza filmskih trikova u mnoštvu simboličkih scena, ovo delo bi se najjednostavnije moglo nazvati “slavljem života u svakom njegovom obliku“. Uprkos idealizmu koji provejava filmom, reč je o jednom od najpoetičnijih ostvarenja nemačkog prednacističkog perioda.

_________

“Pod uticajem popularnog posleratnog načina mišljenja, film ne razlikuje razne forme života, već veliča život u svakom obliku. Otuda sveprisutnost mora: ono je beskrajno i neartikulisano, kao i pogled na život koji leži u osnovi filma. Pesma života je slična Rutmanovoj Melodiji sveta po rasplinutosti svoga oduševljenja.“

Zigfrid Krakauer: “Od Kaligarija do Hitlera – Psihološka istorija nemačkog filma“, 1958, str. 287  Deutsche Kinemathek