На далматинском острву партизански командант Даворин (Данијел Олбрицки) ликвидира, по партијском схватању, неморалног пријатеља и саборца Нику (Франо Ласић) и његову љубавницу, италијанску сарадницу Красну (Снежана Савић). Потом се венча са лепом Вероником (Ена Беговић), ћерком локалног богаташа. Захваљујући Даворинову немару, на острво се након италијанске капитулације искрцају нацисти, усташе и четници...
***
"Pad Italije središnji je dio neformalne trilogije L. Zafranovića o ratu i revoluciji (čine je još Okupacija u 26 slika (1978) i Večernja zvona (1986), ostvarene u scenarističkoj suradnji s M. Kovačem. Tema je filma odnos revolucije i erosa, a uz stalnu nazočnost smrti (thanatosa), te uz niz stereotipnih (»revolucija koja jede vlastitu djecu«) i često ideologiziranih motiva, pa čak i evidentan govor mržnje spram Katoličke crkve. Karakteristično za Zafranovića, film se odlikuje spojem stilske rafiniranosti i groteske, erotike i nasilja, narativno-karakterizacijske inferiornosti (psihol. plošnost i nerazrađenost likova i njihovih odnosa) i, izolirano uzevši, sugestivno uprizorenih scena i sekvenci, ugl. etnografske provenijencije. Premda mjestimično dojmljiv, Pad Italije najslabiji je dio trilogije; na festivalu u Puli nagrađen je Velikom zlatnom arenom i Zlatnom arenom za režiju."
D. Radić, Filmski leksikon, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb, 2003
